Анали Правног факултета у Београду

842

АНАЛИ ГТРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

Док je султан као уживалац хаса експлоатисао хас у својој режији (то јест док je хас експлоатисан директио од стране државе), у нашем случају ријеч je о рудницима, он je све послове рудника и њихове околине који су спадали у економски и управно-полицијски имунитет (послове -убирања ренте и вршење управно-полицијске власти према раји) повјеравао свом службенику који се звао гмин Овај начин управљања рудницима се стога звао управљање путем еманета (ber vechi emânet). МеЬутим, врло рано, на првом мјесту из финансијских разлога, султан je, односно држава, почео да даје сва државна добра па и руднике у краткорочни закуп (илтизам), који се по начину на који je даван у закуп звао муката ( 24 ). Y том случају скоро сва права управљања рудником прелазила су на закупца мукате. То значи, он je имао право да убире ренту на закуплено j мукати ида врши управно-полицијску власт према раји која се налазила у оквиру .мукате. Изгледа да je закупац мукате понекад те послове повјеравао своме емину. Најзад, концем XVII сто.дећа, тачније од 1695. године султан je био присиъен да своје хасове као мукате даје у доживотни закуп маликане ( 25 ). Та прайса je протегнута и на руднике у читавом царству, па и у Босанском пашалуку ( 26 ). Разлози за овај потез османске централне власти били су изазвани финансијским невољама царства које су се нарочито оштро испољиле за вријеме тзв. великог para (16S3 —1699). Уживаоци маликана имали су иста права као и уживаоци муката, с тим што су они та права у принципу могли вршити доживотно ( 27 ). Овдје je приказана развојна линија у начину управљања хасовима, односно рудницима. МеЬутим, овај приказ не треба схватити тако као да су приказани облици надживљавали једни друге. Када je ријеч о рударству и металургији, може се рећи да су сви ти облици примењивани у пракси до краја постојања класичног османског феудализма. То

(23) С тим у вези емину je припадало право да предводи рударе на суд и да их по правоснажној пресуди кадије кажњава повчаним и лакшим тјелесним казнами. Тешке тјелссне казне и смртну казну извршавао je посебан санџакбегов функционер тзв. siyaest те mur. За то налазимо потврду и у једном документу из 1706. године који се односи на рају везане за израду топовских кугли (yuvaralak) у бањалучком кадилуку (Mâliye дефтер бр. 9894. Фотокогшја и регеста у AHY БиХ). (24) Овај систем заведен je већ у вријеме владавине султана Мехмеда II (1451—1481). Сам израз муката настао те тако што je цијена краткорочног закупа била унапријед тачно утврђена, a наплаћивана je у новцу отсјеком за једну годину. Овакав новчани износ означаван je арапским изразом муката што дословно значи оно што je отсјечено (отсјеком) па се стога и одређено државно добро (хас), које je на тај начин било дато у закуп, звало просто муката. као нпр. „муката филурије царског хаса”, „муката цнганске џизије", „муката рудника" итд. (25) Опширније о маликани вид. Сућеска А., Маликгша (доживотни закуп државних добара у Османској држави), Прилози за оријенталну филологију св. Vili —lX, Сарајево 1958—9, стр. 111—112. (26) Прва, нама позната, рударска у Босни спомиње се 1702. године. То je маликгша тузланске солане, коју je тада држао неки Фазлибул>убапшћ Омер (Mâliye дефтер Бр. 3595. Фотокопија и регеста у AMY БиХ). Дал>е се спомшье маликана рудника Крешево 1708. године (Sikayét дефтер из 1708. године. Фотокопија и регеста у AHY БиХ), затим 1712. године маликана рудника жел>еза Нова Л>убија (Mâliye дефтер Бр. 3439. Фотокопија и регеста у AHY БиХ) итд. (27) Сућеска. н.д., стр. 117—129.