Анали Правног факултета у Београду

843

О РУДНИЦИМА Y БОСНИ Y ОСМАНСКОМ ПЕРИОДУ

значи, држава je, када није могла да нађе закупце (што ни je био риједак случај), сама управљала рудницима преко својих емина. Тако нпр. и послије успоставе система маликане током XVIII стољећа у читаном царству, па и Босаыском пашалуку, срећемо случајеве да je један рудник за кратко вријеме муката, затим исто тако за кратко вријеме маликйна, па онда еманет итд. Дешавало се каткад да држава није била у стажу да примјени ни један од ових облика управљања рудницима па je давала руднике и читаве хасове везане за руднике у спахилуке, обично као зијамет. Поред познатсг случаја са рудником жељеза у Каменграду, којн je једно вријеме у XVI стољећу био зијамет С 2B ), такав један случај забиљежен je y Sikâyet дефтеру из 1708. године. Ту стоји да je муката пазаришта Крешево која je раније била маликйна те године претворена у ешкинџили зијамет од 40.000 акчи и дата некой Абдији, брату тадашњег румелијског беглербега ( 20 ). Мислим да су честе промјене у начину управљања рудницима одражавале дубоку кризу у коме се османско рударство стално налазило, што je чинило мало привлачним закупљивање тако неуносних предузећа. Стална криза османског рударства била je условлена и тиме што je у њему био присутан, изгледа извјестан дух еснафсхва, који се изражавао, измеБу осталог, и у отпору постојећих рудара против отвараньа нових јама. Такав један случај спомшье ce у Sikâyet дефтеру из 1728, године. Ту je забиљежено да су ce раја муслимани и немуслимани из Крешева, који имају старе јаме у руднику, потужили Порти на неке становнике Крешева и Фојнице (Халила, сина Велијудинова, Османа, сина Хусејинхоџе и др.) да покушавају да бесправно отворе нове јаме за вађење руде што наноси штету имаоцима старих јама и државном фиску. Наређено je кадији да то спријечи ( Е0 ). Најзад, неколико ријечи о остацима раније самоуправе у рудницима. Иако je традиција саског рударског законодавства у нашим зем/ьама за вријеме османске власти била снажна, мислим да се она, углавном и претежно, односила на начин експлоатације руде и на рударску терминологију. Уколико je такве самоуправе у почетку и било, она се у условима нестанка знатног броја ранијих рудара који су страдали или побјегли у вријеме продора Османлија у наше земле, затим у условима описаног османског управног и судског система у рудницима, као и под утицајем исламизације и оформљавања рударскнх касаба поду тицајем муслиманске оријенталне културе и цивилизације, постепено- морала губити и потпуно нестати, Друкчије се не може објаснити чињеница да се у каснијим изворима, који су одраз конкретне праксе, на срећу подаци о постојању некадашњих самоуправних органа у рудницима: сабора, кне-

(28) Башканлик Apw.ueu Истанбул, Mühimme дефгери Бр. 19, стр. 32; I. H. Uzunçcir>Ш, Osmanli devieti teçkrlâtindan Kapnkulu ocaklari, 11, Анкара, 1944, стр. 85—86. (29) Фотокопија и регеста у АНУ БиХ. (30) О постојању извјесних еснафских слемената у османском рударству вид. Крешевљаковић Хамдија, Вареш као главно средиште гпозденог обрта у БиХ до 1891. године, ГМЗ, ЛИВ. Сарајево 1942, стр. 438—440).