Анали Правног факултета у Београду

СЕЉАШТВО КАО РЕВОЛУЦИОНАРНА ДРУШТВЕНА СНАГА Y ТЕОРИЈИ МАО-ЦЕ ТУНГА

Револуције које су се одиграле после октобарске револуције, а делимично и она, показало су да борба за друштвени преображај у заосталим земљама обухвата и у социјалном и у полптичком смислу шири крут субјеката, супротно схватањима извршеним у класнчној марксистичкој мисли о водећим снагама у социј алистичким револуцијама. Револуција у Кини као и у другим заосталим аграриям земл>ама, а свакако и наша револуција, постављају нова идеолошка и теоријска питања везана за улогу и носиоце револуционарних збивања у тим земљама. Питање односа пролетариата и сељаштва и њнхове улоге у револуционарном преображају друштва и политичком систему социализма у новијој теорији социјализма добија веома значајно место, иако не оно које му према актуелности и практичном значају припада. Савремени социјалистички револуционарни борци, Кастро и Че Гевара полазећи од искуства Кубанске револуције, друштвене и политичке структуре Латинске Америке, сељаштву дају улогу субјекта социјалних промена. Че Гевара je нпр. истнцао сел>аштво као водећи субјект чија борба представља основ његове револуционарне теорије. „Класа сељака у Америци даје велику ослободилачку војску будућности, као што je већ дала на Куби. Та војска, која je настала у унутрашњости, где су објективни услови за освајање власти зрели, осваја градове спола, уједињујући се са радничком класом, и обогаћује садржај њене идеологије у том контакту” (*). И наша револуција укључила je, такође, као учеснике широке сел>ачке слојеве који су масовно пришли револуционарном покрету и постали стварна материјална и оружана снага револуције. „Сељак je темељито прошао кроз ту револуцију, она je из зглобова избацила све старе односе и сва стара схватања. Сељак je дефинитивно престао бити онај патријархални, у сеoе затворени сељак; он je спреман да напусти и село и односе које село онакво какво смо имали рађа” (-). Неспорно je, међутим, да je, иако не и први пут у историји радничког покрета и социјализма, гагтање сељаштва као политичке снаге у револуцији у својој озбиљности и обухватности дошло до изражаја у Кини,

(1) Говор Че Геваре на Савету Централе радника револуционарне Кубе, Хавана 1963. (Документација М.Р.П. Београд). (2) В. Бакарић, Актуелне теме. Загреб, 1965, стр. 94.