Анали Правног факултета у Београду

848

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

како због специфичне социјалне, политичке и привредне структуре, тако и из разлога теоријске природе. Револуционарна збивања у Кшш потврАила су и до тада неоспоравано схвахање да je аграрна револуција била срж буржоаско-дехмократских револуција у земљама које су водиле борбу како за надионално ослобођење, тако и за социјални преображај, a које су у основи заостале аграрне земље где већину стаыовништва чини сељаштво. Међутим, што се социјалистичког револуционарног преображаја тиче, Летьин на више места изричито каже да „једино пролетариат може бити авангардни борац за политичку слободу и за демократске институдије, јер прво, на пролетаријату се политичко угњетавање одржава најаче... А друго, само пролетариат може до краја довести демократизацију политичког и друштвеног систехма”). Лењин никада није овај став променио; једино je диктатура пролетаријата и њеном остварењу ставио јсш један услов савез пролетаријата и сељаштва. Један од основних услова побједе социјахшстичке револуције и особености Лењинове концепције диктатуре пролетаријата лежи у чврстом повезивању интереса и борбе сеоског пролетариата, а у одређеним условима и средњег сељаштва са радничком класом, или у њиховој неоутрализацији, уз „обавезну хегемопију пролетаријата” (*). Оваква теоријска и идејно-политичка опредељења имала су несумњиво утицаја на стварна друштвена и политичка збивања и на теоријске ставове, како у врехме Октобра, тако и непосредно после Октобра у Кшш. Y тезама о Кини 1928. год. Коминтерна Схматра да се „сељаштво у овим земл>ама може ослобиднти само под руководствохм прох\етаријата, a rrpoxveтаријат хможе довести буржоаско-демократску револуцију до победе сах\ю у савезу са сељаштвохм”. Супротно овакво.м мишљењу, Мао-Це Тунг, у раду који носи назив „Реферат о испитивању сељачког покрета у провинцији Хунан” писанохм 1927. год. пиите да главки ослонац револуције у Кини треба тражити у револуционарном сељачком покрету. До тада, као и друти марксиста у Кини, Мао-Це Тунг je заступао владајућа с.хватања о сељаштву као једном од субјеката буржоаско-дехмократске револуције a које у социјалистичким револуцијама постаје савезник пролетариата. МеЬутим, врло брзо, већ у поменутом реферату, схватање о субјектима револуције Мао допуњује тезохм о сељаштву као субјекту социјалистичке ревохлуције, правдајући такав став „специфичшш околностима у којима се кинеска револуција јавља”. Овакво његово теоријско и револуционарно опредељење одмах je осуђено као тзв. „сел,ачко скретање”, али Мао-Це Тунг остаје доследан у ставу да сељачки покрет и сељаштво представљају значајну снагу у кинеским условима. Касније, 1939. год. пишући о сељачким устанцима, којих je öinvo више стотина до тада, да су они били 7 едина истиыска покретачка снага историјског преображаја Кине. „Ако je аграрно гштање централни npo6x\e;vi кинеске ревохц'щце, онда и сел>аштво мора бити главна снага те ревох\уције” пише Мао. ( 5 )

(s) Лењин, Задади руских соцнј ал демократа. Изабрана дјела, VI, стр. 83. Загреб, 1963. (4) Лењин, Сабрана дела, том XX, стр. 111. (5) Мао-Це Тунг, Кинеска револуцнја и КП Кине, Кинеска револуција. Београд, 1968.