Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНА СИГУРНОСТ ИНОСТРАНОГ ПАРТНЕРА КОД УГОВОРА О ЗАЈЕДНИЧКОМ УЛАГАЊУ

1. Уговор о- заједничком улагању, који се закључује између иностраног физнчког или правног лица и домаће организације удружено? рада, садржи више елемената, без којих ce његова садржина не може замислихи (одређивање висине учешћа, подела добити сношенье губитака, формирање заједничког пословног органа, трансфер добити која припада нностраном инвеститору, репатријација уложених средстава итд.). Међу овим елементима посебно место припада одредбама уговора о гарандијама уопште, односно одредбама о правној сигурности и заштити иностраног партнера. 0) Овај елемент код уговора о заједничком улагању има веома практичан карактер, јер се ньиме обезбеђује функционисање целокупне уговорне конструкције и даје одговор на многа питања ко ja накладно искрсну у току извршегьа уговора. Упоредна судска пракса у овом елементу види кључну тачку за решавање готово свих спорова из уговора, док упоредно уговорно искуство у њему налази најосетљивију и најдуже дискутовану клаузулу међу уговорним странама. Могло би се чак и рећи да гаранције о правној сигурности иностраног партнера имају и свој политички значај, јер у знатној мери доприносе ефикаснијем закључивању уговора о заједничком улагању измеВу субјеката земаља са различитим друштвено-економским уређењем. 2. Права земада, које настоје да привуку ннострани капитал, у већој или у мањој мери на законски начин регулишу питагье правне сигурности иностраног партнера. Та сигурност се подједнако односи на приватне и јавне инвестиции е, покривајући све или неке врсте уобичајених ризика, кощ би могли да онемогуће судбину заједничког улагања. ( 2 ) Ризици могу бити веома различити, али су најчешћи и најпо-

(1) Наше законодавство употребљава назив уговор о улагању средстава страних лица у домаће радне организације или уговор о улагању средстава страних лица за заједкичко пословање. Y теорији и пракси се такоће срећу разна имена. Hup., Уговор о сарадњи и заједничким улагањима („Енертоинвест”), Уговор о техничкој сарадњи я заједничким инвестицијама („Застава”), Уговор о заједннчком улагању средстава („Унис”) итд. О овоме шире видети: АР Александар Голдштајн, Право страних инвсстнција у Југославији, Информатор, 1971; Уједињавање и улагање домаћих и страних средстава у радне организације, Савремена администрација, Београд, 1967. год. (2) Економски развијеие земл>е, као што су САД, СР Немачка и Јапан, имају специјалне фондове, као и посебне прописе, намењеие осигурању имовине инвеститора у иностранству. Видети: Голипајк, on. цит. стр. 53.