Анали Правног факултета у Београду

856

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

знатији политички ризици, везани за могућу национализацију и експро пријацију или фактички ризици, везани за немогућност трансфера капиталя Сама заштита, која треба да доведе до правые сигурности иностраних партнера од наступања поменутих ризика, може се остварити на выше начина и бити организована са разных страна. Пре свега, треба разликовати законске гаранције, које у оваквој прилици нуди држава, од уговорних гаранција, везанмх за сагласност воља самих уговорних странака. Осим законске и уговорне заштите, треба поменути и заштиту која би произилазила из меВународних и међудржавних уговора, посебно када je реч о већим облицима јавннх инвестиција. Уколико je, опет, реч само о државним или законским правним гаранцијама, може бити говора о мерама које предузима држава из које се капитал инвестира, о мерама државе у коју се капитал инвестира или о мерама обе државе, ( 3 ) За природу овог написа су значајне само правые гарашхије код такозваних приватных ннвестиција из иностранства, односно код заједничких улагања иностраних физичких или правних лица и домаћих организација удруженог рада (основных организација удруженог рада, радних организација, сложених организадија и других облика удруженог рада), а не и код међудржавних или меЬународних улагања. Код ових других се питање законских и уговорних гаранција не поставља у истом облику, па се због тога овде неће ни обраВнвати. 3. Када je 1967. године први пут регулисано улагање страних средстава у наша предузећа, и то прописима неколико различитих закона, питање гаранција којима се обезбеВује правна сигурност иностраног партнера, остало je релативно отворено. ( 4 ) У прве четири године није дошло до очекиваних резултата у закл>учивању уговора о заједничкнм улагањима, па се брзо почело да размишл-а о доградњи правног система, и то посебно у делу гаранција чиме се желело да се наша земља учини атрактивнијом за инострани капитал. Једно од питана које се најчешће поставл.ало у контактима са иностраним партнерима или je покретано на саветовањима наших теоретичара и практичара, углавном je гласило какве су гаранције да сауговорачима из иностранства неће накнадштм прописима бити окрњена права која им се дају постојећим прописима/ Крупна промена настала je доношењем Уставных амандмана 1971. године, jep je том приликом у Амандману XXII, тач. 4. став 2. речено:

(3) Тако неке земље пмају посебне прописе о гаранцијама својих инвеститора v Југославији. Видети, Закон о ратификации Споразума између Југославије и САД о гаранцијама Владе САД америчким приватним инвестицијама у Југославији, Службени лист СФРЈ бр. 28/73. (4) Закон о нз.менама и допумана Основног закона о предузећима. Закон о изменама и допунама Закона о средствима привредних организација. Закон о допуни Основног закона о јединственим привредним коморама и пословној сарадњи у прпвредн и Закон о порезу на домјт страних лица која улажу средства у домаћу привредну организаднју за заједнпчко пословање, Службени лист СФРЈ бр. 31/67.