Анали Правног факултета у Београду

860

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-правку одговорност, као и да би je разликовао од радне организације из првог случаја Koja повлачи пуну одговорност свих основних организација у саставу. Као и код радне организации, у случају иностраног улагања у основну организацију, оставлена je законска могућност да ce уместо претпоставлене и сопствеые ограничене одговорности, уговором о улагању (не самоуправным споразумрм о удруживању) предвиди другачија одговорност и осталих основних организација, преко вредности средстава основне организације у коју су уложена средства из зајед ничког пословања. Овога нута je, дакле, на иностраном сауговорачу, да одредбама уговора о заједничком улагању у једну основну органнзацију део домаће радне организације, обезбеди одговорност још неке или свих осталих основних организација у саставу радне организације, ако се не задоволава законском претпоставком о одговорности организације у коју се средства улажу, односно висином њених укупних средстава. То, другим; речима значи да, уколико уговор о улагашу у основну организацију удруженог рада нс говори ништа о обавезама из заједничког пословања, остаје формула о сопственој одговорности те органнзације целокупном имовином. Y другој варијанти, међутим, када ce ова одговорност прецизира уговором о улагању иностраних средстава, могуђе су различите варијанте: супсидијерна одговорност до пуног износа, супсидијерна одговорност само за одре Вене послове, супсиднјерна одговорност до одређеног износа, па чак и уговорна солидарна одговорност неких или свих основних оргаизација удруженог рада из састава једне радне организадије. Најзад, постоји и трећи случај ове гаранције иностраном партнеру, који произилази из законске претпоставке да основна организадија, у коју су уложена страна средства, не одговара за обавезе радне организације, односно за обавезе основних организација, ако су ове обавезе настале независно од заједничког улагања са иностраним физичким и правним лицем. Ово иначе не би бнло правило у чисто домаћем промету. Дакле, важя начело, да се основна организација, у коју je уложен инострани капитал, материјално-правно не ангажује код испу њења уговорних обавеза према трећим лицима у унутрапньем промету радне организације и осталих основних организација удруженог рада. Разуме се, и овде je оставлена могућност да се то другачије регулише уговором о улагању са којим се саглашавају све основне организације. Тако на пример, могуће je замислити ситуацију у којој основне ортанизације дају сагласност на уговор о улагатьу иностраног саутоворача у једну од њих, под условом да та основна организација учествује солидарно или супсидијерно у испуњењу неких њихових обавеза, било на нивоу, једне основне или деле радне организације. Значајно je напоменути да закон изричито предвиЬа да сваки од тих облика одговорности, предвиђених самоуправним сноразумом о удруживању или уговором о улагању иностраних средстава, мора бити уписан у судски регистар. 5. На крају, после интерпретирања o6i\HKa законских гаранција, које наш законодавац нуди иностраном партнеру код заједничког улагања, нзвесну пажњу треба посветити и уговорним гаранцијама. Њи-