Анали Правног факултета у Београду

872

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ни у једном случају социјални радник није контактирао са наставницима дјеце, а о консултовању љекара или психолога нема ни говора. Дакле, мишљења су најчешће дата на основу разговора са странкама за ко je не можемо увијек тврдити да су објективне. Посебно je тешко дати мишљење када се контакт и разговор може обавити само са једним родитељем ( 18 ). Социјални радници воде разговор иса дјецом, али и оном млаЬом од 10 година. Тако у једном предмету бр. 283/69, социјални радник je у зашгсник констатовао разговор са 4-годиппьом дјевојчицом. У мишљењу које je доставлено суду, социјални радник констатује да je дјевојчица изјавила да не воли маму, јер скита и да воли само тагу који je у војсци. Из овог разговора, социјални радник закључује да je дјевојчица више емотивно везана за оца, па стога предлаже да се њему повјери, уколико доЬе до развода брака. Сматрамо да je законодавац имао сасвим одређене разлоге када je дао овлаштење надлежном органу старатељства да може узети у обзир жељу дјетета старијег од 10 година. Сигурно je да овај посао органа старатељства није ни једноставан ни лак, као- што некоме на први поглед може изгледати. Постоје тако сложене животне ситуације, да je врло тешко дати предлог који би одговарао истинским интересима дјеце. И у мишљењима органа старатељства, као н судским одлукама, мајка je углавном родитељ коме треба након развода брака повјерити дијете. Но, када би детаљно, по могућностн уз стручну помоћ љекара и психолога, испитивали могућност једног и другог родитеља за подизање дјеце, вјероватно би, неријетко, дошли и до друкчијих закључака. Некада смо склони удовољити тражењу мајке, која, гоњена својим инстинктом и љубављу према дјецн, поставља овакав захтјев често и несвјесна својих могућности и тешкоћа ко je je чекају. Но, без обзира колико били свјесни мајчине љубави и њене жеље да се не одвоји од дјетета, не би могли тврдити да мајка мора бити и најбољи родитель, па чак ни са становишта емотивних потреба дјетета. Често незадовољна својим промашеним браком, она губитак на једној страни настоји компензирати на другој и у својој превеликој везаности за дјецу постаје претјерано сентиментална, дјецу сувише веже за себе, неријетко она своје нерасположење према бившем мужу жели пренијети и на дјецу и сл. Сви ови поступци могу озбиљно утрозити њен ауторитет, а што je најтеже, могу се негативно одразити на психички развитак дјетета ( 19 ). Осим тога, и силне обавезе које након развода брака на н>у падају, подизање и васгштање дјеце, брига за њихово издржавање, брига за властито запослење или школовање, појачавају н>ено незадовольство према свакоме, па и према властитој дјеци. Све ово указује на деликатност задатака који стоји пред органом старательства и судом. Сврха се сигурно не може постићи ако се искључи-

(18) Број таквнх случајева није Мали. Тако у предметима: 290/69, 295/69 , 283/69 , 284/69, 285/69, 280/69, 707/69, 16, 155, 157, 27, 29, 50, 701/69. (is) Y том смислу др М. Кошнчек,- оп. цит., стр. 89.