Анали Правног факултета у Београду

гом лицу или установи за заштиту омладине, суд одреди којн he од родитела управлати имовином детета и дете заступати и давати пристанак на његове радње. Лице или установа за заштиту омладине којој je дете поверено врши према детету права и дужности које имају родители с обзиром на личност детета. Овде се упућује и на то да друго лице ради под надзором старателске власти Счл. 43). __

11l

Већ je у судсКој пракси било утврђено да je поверавање детета на чување и васпитање другом лицу у пресуди о разводу'брака само посебан случај делимичног одузимања родитељскогу права /који се састоји у томе да се дете одузме родитељима. За споменуту одлуку суда није потребно да су родители запустили подизање детета ( 5 ), као што то транш члан 19. Основног закона о односима родители и деде али се ипак може дете поверити другом лицу само ако то нужно тражн интерес детета ( 6 ). Члан 19. Основног закона о односима родители и деце у ставу 1. каже да се дете може одузети родителима у случајевима које одређује Закон. Један од случајева одузимања детета родителима je случај када су родители запустили подизање детета (чл. 19/2). Други случај одузимагьа детета родителима je случај споменут у чланку 65. Основног закона о браку, тј. случај када се при разводу брака дете повери на чуваше и васпитање другоме лицу. Y првом реду треба према томе установити какав je положај другог лица када je било дете одузето родителима jep су запустњш његово подизање и предато му на чување и васпитање. Одузимање детета родителима има за последнцу да се дете преда другом лицу на чуваше и васпитање. Тим одузимањем детета према ставу 3. члана 19. не престају друга права која припадају родителима a такође не њихове дужности. То друго лице у нашем праву није старател детета ( 7 ). Није реч о старателству над младолетним лицем па ни о старателству за посебан случај. По Основном закону о старателству из године 1965, може, додуше, старател вршити такоВе само одређена права и дужности али je и у том случају потребно да се дете стави под старателство а код поверавања детета на чување и васпитање другом лицу то није случај. Основни закон о старателству у члану 50. садржи ошпту формулацију да je могуће поставити старатела за посебан случај и у случајевима када je то потребно за чување права и користити појединца. Но делимично одузимање родителских права родителу je свакако такав случај који има веће или барем онолико значење као што га имају у Закону о старателству набројени посебни случајеви, али тај случај у Закону није посебно наведен. Из тога

(5), В иди пресуду ВС Србије од 1. XI 1954, Гж 3663/54, Збирка од лука Врховних су лова 1953 1955, Београд 1957, бр. 318. (в) Види пресуду ВС ФНРЈ од 12. VI 1948, Гз 40/48, Збирка одлука Вр.ховиих судова 1945—1952, Београд 1952, бр. 228, пресуду ВС Босне и Херцсговине од 22. XII 1956, Гж 651/65, ЗСО 1/3 бр. 654. (7) Б. Раванић и Л. Стојановић: О заступању малолетника, Гласник Адв коморе за ДПВ 1955, бр. 8, стр. 19.

879

ДOВЕРАВАЊЕ ДЕДЕ НА ЧАВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ ДРУГОМ ЛИЦУ