Анали Правног факултета у Београду

880

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

можемо заклучити да у општој формули „у другим случајевима када je то потребно за чување права и користи појединца” није обухваћех: наведени случај. Другом лицу коме je дете поверено на чување и васпитање може се признати-хлжалчиоложај- као того га" хшају родители у вршехьу својих родитељ£ких__права. Друго лице врши део родителских права, оно се брине за живот издравле детета и за његово васпитање, дакле за чуван>е и васпитање а сва друга права и дужности врше родителш. Та права и дужности су по ошптем мишлењу теорије: издржавање, заступахье и управлање имовином детета. Што се тиче права и дужности издржавања можемо се позвати на члан 32/3. Основног закона о односима родитеља и деце по којем родитељ коме je одузето родитељско право задржава дужност издржавања детета. Јасно je, такоВе, да се може старање за личност детета одвојити од старања за његову имовину. Друкчија je, меВутим, ствар при заступању. Родители, найме, заступају дете у личним и имовинским стварима. Док за заступање детета по родителима у имовинским стварима нема препреке, поставла се питање како стоји ствар при заступању у личним стварима. Заступа се становиште да родятељи задржавају право заступања детета али да им се у случају потребе то право може одузети и поверити другом лицу коме je дете дато на чување и васпитање као старателу за посебан случај (-). Питање je да ли je овакво тумачење ситуације ко ja настаје ако ce лете по ставу 2. члана 19. одузме родителима правишо. То тумачехье полази од тога да родителско право садржи право и дужност чувала и васпитања детета, дужност издржавања детета, управљање његовом имовином и заступагье, те да родителима одузимањем детета остају сва друга права и дужности осим права на чувагье и васпитање. Слична je ситуација при смештају детета у туВу породицу. Овај смештај je регулисан посебним рехтубличким прописима о смештају дстета у туђу породицу. Најновији пропис о томе je Закон СР Србије о смештају детета у туВу породицу, Сл. гл., бр. 19/69. Прописи о смештају у туВу породицу одре Вују да се може дете на смештај у туВу породицу када je његов физички или душевни развитак у породили у којој живи ухрожен (види чл. 1. цит Закона, чл. 1. Закона СР Хрватске Нар. Нов. sр. 45/65, чл. 1. Закона СР Босне и Херцеговине, Сл. 1., бр. 5/65, чл. 2. Закона СР Црне Горе, Сл. 1., бр. 21/61, чл. 6. Закона СР Словеније Сл. 1. НРС бр. 34/60, чл. 1. Закона СР Македоније, Сл. V. бр. 24/60). Овн прописи у првом реду регулишу смештај који се одреди уз сагласност родитела детета чији развитак je у породици у којој живи утрожен. Неки закони о смештају детета у туВу породицу не говоре о прав ним последицама тог смештаја, но спомшьу само обавезе туВе породице у погледу исхране, смештаја, васпитања, школовања и оспособлања де тета за самосталан живот. Тако закон СР Србије, СР Хрватске, СР Македоније. Али, неки републички закони прописују да мора породила у које je дете смештено сва важнија питања у погледу личности решавати у споразуму са родителима (види Закон СР Босне и Херцеговине, СР Црне

(8) А. Прокоп: Односн родителе и’ деде, Загреб 1972, стр. 182.