Анали Правног факултета у Београду

881

ПОВЕРАВАЊЕ ДЕЦЕ НА ЧУВАШЕ И ВАСПИТАШЕ ДРУГОМ ЛИЦУ

Горе и СР Словеније) неки од њих чак наводе та важна пшаша. То je, нпр., предаја детета неком другом лицу на чување, прекид школоваша ш промена врете школе, заклучиваше у гово Р а 0 учењу или уговора 0 раду, одлучивање о изберу или обавлашу зашшања. То су, углавном, важније мере које су набројене у члану 42. Основног закона о старательству. Из тих прописа произлази да туђа породица чување и васпиташе детета не врши у потпуном обиму. Она вриш само нормалне свакодневне послове а све што прелази тај обим може вршити само уз сагласност родитела детета. С друге стране, родители детета које je дато на смештај у туђу породицу не задржавају само право управљања имовином и право заступања детета већ и право саодлучивања у важним мерама које се тичу личности детета. Споменути правки режим смештаја детета у туђу породицу не важи само за дете које je дато на смештај у туђу породицу уз сагласност родители већ и за дете које je родителима одузето и дато на смештај у туђу породицу. Y тим прописима се, найме, нарочито спомшье и случај када je било дете одузето родителима (чл, 2. Закона СР Словеније, чл. 2. Закона СР Босне и Херцеговине, чл. 1/2 Закона СР Црне Горе). Y спомеыутим републикама, према томе, нарочито данас када су савезни породични прописи постали републички прописи за давагье детета које je било одузето родителима и дато друтоме на чување и васпиташе важе и прописи о смештају у туђу породтщу. Ако je ситуација таква, онда треба пропис члана 19, став 2. и 3. тумачити тако као што то произлази из прописа о смештају детета у туВу породицу. Постоји, дакле, с једне стране, лице коме je дете поверено на чуваше и васпитање, које се брине за редовне послове чуваша и васпитања детета, с друге стране, родители којима je дете одузето, ти задржавају право управлаша имовином детета и право саодлучиваша о важним мерама чуваша и васпиташа детета, и право заступаша али то из истих разлога који важе за чуваше и васпиташе, ако оно задире у чуваше и васпиташе детета, само у сагласност лица коме je дете поверено на чуваше и васпиташе. Но, треба напоменути да ће, као што то произлази из члана 42. Ос новног закона о старателству, важније мере чуваша и васпиташа бити по правилу такве које спадају такоВе у акте заступаша. То треба нарочито потцртати за она правка подручја где немамо у прописима о смештају у туђу породицу посебног прописа о раздвајашу послова чуваша и васпиташа на оне ко je се односе на обична и она ко ja се односе на важнија питаша. YonmTe je разликоваше измеВу фактичких аката чуваша и васпиташа и аката заступаша у личним стварима у по j единим случајевима једва могуће и не одговара потребама живота. Тако,, нпр. треба најпре одлучити што треба за болесно дете учинити а тек онда га дати за дуже време у завод на лечеше (упор. т. 1, чл. 42) или треба одлучити да Be дете учити занат а затим склопити уговор о учешу (упор. т. 3, чл. 42) ( 8 ).

(9) Тако Donau u J. Staudingers Kommentar zum bürg. Gesetzbuch, 10/11 издање, пар. 1626, т. 50, Ланге у коментару Soergel — Sichert — Lange, 10. издање, пар. 1628, када говори о саставним деловима родител>ске власти дели старање за личност на фактнчко старање за личиост и на заступанье у пословима ко je се односе на личност.