Анали Правног факултета у Београду

882

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

Y прописима о смештају детета у туђу породицу није решено питахье како треба поступити онда ако нема о важнијим мерама сагласности између родитеда и лица коме je дете поверено на чуваше и ваеннтахье. Према члану 12. и 13. Основног закона о односима родителе и деде ово гхитање треба да реши онда старатедсхси орган. Прописи који важе за решавање несагласности између родитеља у погледу вршења родитед ског права могу се, найме, сходно примењивати и за случај да постојн песагласност између различитих носилаца родитедских овлашћеша. За овакво решење може се наћи и теоријско оправдање. Родитед ско право, додуше, сачишавају поједина права и дужности, као што су чуваше и васпитање, издржавање, управљање имовином и заступахье али оно ifflje сума тих права и дужности већ једна целина. Због тога није могуће једноставно раздвајати та права и дужности и дати их појединим овлашћеницима. Чувахье и васпитахье je централна тачка родитедскох права. Ако се родитедима одузме право и дужност чуваша и васпиташа детета, онда им се, заправо, одузима само родитедско право. Са друге стране, ако се родитедима одузме чуваше и васпитахье, онда то не може бити без утицаја на друге елементе родитедског права, нарочито на право заступаша детета у личним стварима. Тако нарочито немачхеи аутори заступају мишдеше да се на лице коме je дете поверено на чуваше преноси и право заступаша уколико се односи на васпитахье ( 10 ) а у швај царском праву заступа се становиште да се право заступаша може вршити само уколико то није противно евреи одузимаша детета ( 11 ). Y француском праву родитеди задржавају право надзора над врхпешем чуваша и васпиташа са стране другог лица коме je дете поверено на чуваше (droit de garde) О 2 )Гореприхваћено решеше о расподели појединих елемената родитедског права на родитеде и друго лице коме je дете поверено на чуваше и васпитахье и спајаше тих елемената решава једно и друго гшташе ( 13 ). Томе решешу могло би се приговорити да мера из члаиа 19. Основног закона о односима родитеда и деце представда делимично лишехье

(io) Тако H. Göppinger y J- Staudingers Kommentar zum bürg, Gesetzbuch, 10/11 издана св. 4, Familienrecht par. 1666, т. 280, Sœrgel —Siebert—Lange Kommentar (bürg. Gesetzbuch) 10. издање, св. V. Familienrecht, пар. 1666, т. 35; другаче J. Gemhuber: Lehrbuch des Familienrechts, München 1971. који држи да предаја детета у туђу породицу према 2. реч. ст. 1. пар. 1666 Бl'Б задире у право родителе на васпитање, и надзирање детета и овлашћење одредити крај боравишта детета док сви друш елехменти старања за дете остају недирнути, право заступања има друго лице ако je поставлено за старателе за одређене послове пар. 1909 (глеј op. с. 49, Vili, стр. 552, 553). (п) М. Gmür Kommentar zum Schweiz. Zivilgesetzbuch, Familienrecht 11. Abteilung, Бери, 1927 к чл. 284 (стр. 162). Подобно каваја Н. Riedel у делу Jugendwohlfahrtsgesetz, Берлин 1965 да родителзима остаје само онај део родительских права којн није дирнут с »Fürs orgeerzehung« који дакле лежи изван налтене ове мере (Н. Roedel, op. с. стр. 776). (12) Ph. Simmler; La notion de garde de l'enfant, Revue trimestrielle de droit civil 1972, br. 4. (13) Напомиње ce да чл. 120. Нацрта закона о породичним односима СР Словеније за случај развода брака и доделзивања детета једном од брачннх другова предлаже решење да по правилу оба родителе споразумно одлучују ако je рсч о одлуци која битно утјече на будуђи развитак детета.