Анали Правног факултета у Београду

883

ПОВЕРАВАЊЕ ДЁЦЁ HA HVBAH.E И ВАСПИТАН.Е ДРУГОМ ЛИЦУ

родителских права и да родителима који су запустили дете не треба признавати никаквих права у личним стварима детета. Но, овде je у теорији већ учињена изнимка у погледу права заступања. Заступа се, затим, становиште да се прописи неких републичких закона о смештају детета у туБу породицу о важнијим мерама које се односе на личност детета односе само на случај када je дете дато на смешгај са пристанком родитела а не и на случај одузимања детета родитељима ( 14 ). Но, за то становиште нема доволно аргумената jep je у споменутим прописима категорички речено да лице коме je поверено дете на чуваше и васпитање нема право да само одлучује о важним мерама у погледу .личности детета. Закон о смештају у туђу породицу СР Црне Горе у таквом случају тражи сагласност старатељског органа. Y нашем праву je одузимаше одреБешгх права родитељима мера која се изриче у интересу детета па није толико важно да ли и каква права задржавају родители, важно je само то да та права не могу никада вршити на штету интереса детета. Уосталом, за давање детета ко je je било одузето родителима на чуваше и васпиташе другом лицу могу се без далшег примешивати друга прописи о смештају у туВу породицу. У првом реду, дете се не може поверши лицу коме се не може дати у породични смештај. Овај пропис je у сагласности и са планом 16/5. Основног закона о односима родитела и деце. У другом реду, може друто лице добити од старателског органа одре Вене износе за издржаваше детета с тим да се за такве износе може тражити повраћај у целггни или делимично од родитеља који су дужни издржавати дете, односно из имовине детета. На крају, лице коме je дете поверено на чуваше и васпиташе ради под надзором органа старатељства. И овде се права и дужности лица коме je дете поверено на чуваше и васпиташе детаљније регулишу посебним уговором. Посебно je питаше одржаваша личних контаката са дететом које je родителима одузето и поверено на чуваше и васпиташе другом лицу. Да су оваквн лични контакта по закону дозвољени произлази већ из тога да родители задржавају одре Вене елементе родителског права, тј. према већини теоретичара, право управлаша имовином и право заступаша, и да без таквих контакта не би могли у реду вршити своје родителско право. За могућност одржаваша личних контаката говоре и прописи о смештају детета у туВу породицу. Да би могли родители одржавати личне контакте са дететом које je смештено у туВу породицу, неки закони о смештају детета у туВу породицу прописују да се дете смести у туВу породицу која живи у близини родители детета (види чл. 8. Закона СР Словеније). Заступа се и мишлеше да основ ових контаката није вршеше родителских права већ сродство ( 15 ). Таено je да може старателски орган ограничити право родители на одржаваше личних контаката или то право посве укинути ако би такви лични контакта били на штету детета.

(14) К. Зупанчич: Правни аспекти рејништва, Докторска дисертација, Љубљана 1973, стр. 178. (15) Види К. Зупанчич: Некатера впрашања правице старшев до осебних стиков з отроком, Правник 1972, бр. 10—12.