Анали Правног факултета у Београду

892

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ка, онда се тај лимит обезбеВује „из резервних фондова” и других, за те врсте, намењених средстава (фондови солидарности). На основу цитираних извора у којима се говори о величини лично! дохотка, о функцији коју он мора да има у механизму расподеле; да обезбеди материјалну и социјалну сигурност произвођача, затим, из података да се предвиБа начин утврБивања висине личног дохотка и обим других права радника и ньегове породхще, из захтева да се у систеА! расподеле дохотка уведе принцип приоритета у издвајању средстава из укупног до хотка најмање до нивоа потребног производа, (минималног личног дохотка), па ако тај лилшт није могуће да се осшура из сопственог дохотка, онда се он обезбеВује из других извора (и уопште из просте околности да се о томе говори на овај начин) може се, из свега тога, закључити да, уопште говорећи, утврБивање најнижег личног дохотка постаје обавеза свих субјеката расподеле. Y меВувремену постављени захтев да се формира, одреди догьи ли мит матер ијалне основе репродуковања радника и гьегове породице добија птироку подршку правно-политичке надградње. Тако нови Y’craß, као највиши правнн акт правног система земле прихвата и озакоњује институт, односно економским речима казано, категорију најнижег лич ног дохотка. Сада више ннма никакие сумне да ли постоји или не стварна обавеза носилаца (центара утицаја, органа, оргаш!зација и субјеката) расподеле дохотка да утврде најнижу границу испод ко je се не може сттустити лични доходак запослених лица. То више, сада, нису програмске прокламације са одреБешгм политичким цшьевима и задацима, већ реалност, законска обавеза да се одреди лични доходак радника и друга права чија се основа налази у раду, а све то „најмање у висини, односно обиму, који обезбеБују његову материјалну и социјалну сигурност ( 4 ).

3. Садржина и функција најнижег личног дохотка Колико год je неспорно питанье економских разлога и друштвених услова (заххева) да се утврди „одговорајући ниво наЈнижег дохотка, по раднику и најнижег личног дохотка радника као битног чиниоца његове репродукције и социјалне сигурности" ( 5 ) (подвукао Д.Ш.) утолико je, ако не и више, спорно и сасвим неодређено шха представља и од чеха зависи његова квантитативна страна. Обично се величина (ниво) најнижег личног дохотка доводи у везу са погребом да се обезбеди „материјална и социјална сигурност радника и његове породиде” ( 6 ), ане даје

(4) „Зајамчују се сваком раднику у удружеиом раду друшгвеним средствима лични доходах и друга права по основу рада најмање у виски и односно обиму, који обезбеђују његову матери јалну и соцпјалну сигурност. В псина зајамченш личног дохотка и обнм других зајемчених права, као и начин н»иховог остваривања, утврђују се самоуправним сгюразумом, друштвеним договорима и законом, зависно од општег степена продуктивности ук\ттног друштвеног рада и општих услова средине у којој радник ради и живи.” (Устав СФРЈ, 1974. чл. 22). (5) Десети конгрес СКЈ, „Комунист”, Београд, 19 7 4. стр. 291. (6) Други конгрес самоуправљача 'Југославије, исто стр. 237.