Анали Правног факултета у Београду

се одговор на чему се она заснива. Упоредо с тим, врло чесхо ce, rko не и на потпуно исти начин, одређује кванхитативни аспекх најнижег личног дохотка кад се он ухврВује „најмаие у друшхвено договорено] висини која обезбеБује његову (радникову, наша примедба) нормалну репродукцију” ( 7 )- И овде се занемарује чињеница да репродукција радника и иегове породице има свој номинални израз (величина личног дохохка) и махеријалну охрану (одговарајући обим и схрукхуру средсхава за живот). Одмах хреба подвући, водећи свакако рачуна о ономе шхо je напред већ речено, да ни један од дахих крихерија (махеријална сигурносх, нормална репродукција и сл.) који се узимају за одреВивање висине (дони лимих, најнижи, минимални ниво) личног дохохка радника није нрецизно одреБен, односно дефинисан. Захо je могуће да се ови крихерији различихо прохумаче, схвахе, да им се неадеквахно одреди вредносх, ухврди најнижа величина, а хо онда, у пракси, може да изазове неспоразуме и схвори бројне хешкоће. Охуда, ако се релахивно прецизно не одговори на пихање шха представља „махеријална и социјална сигурносх радника”, од чега се она сасхоји, од којих елеменаха завися, шха све улази у њену материјалну и вредносну основу, на чему се заснива нормална репродукција радника и иегове породице, шха се подразумева под породицом и све друю шхо може бихи значајно за ухврБивање кванхихахивне схране похребног производа, онда није могуће да се објекхивно одреди најнижи ниво личног дохохка. Умесхо да се охкрије унухрашња законихосх, сушхина у појавама формирања најниже могуће доње границе личног дохохка, иа да се хек на основу хако објекхивним пухем добијених сазнања одреди иегова величина, умесхо свега хога, полази се обрнухим смером, даје се нереална процена кванхихахивних односа, корисхе се недовољно поуздани крихерији, односи измеВу висине личног дохохка и нормалне репродукције сувише се релахивизирају, своде се на произвољне процене нечега како оно у схварном живоху није, а не како јесхе, и обрнухо. А да „објекхивни свех” сушхина појава не одговара пракси, у нашем случају, најбоље илусхрују подаци о начину одреВиваиа висине најнижег личног дохохка. ИзмеВу хога шха схварно значи махеријална и социјална сигурносх, нормална репродукције радника и иегове породице, с једне схране, и вредносх похребног произвола (номиналне величине личног дохохка, количине добара похребних за репродукцију произвоБача), с друге схране, посхоји осехан раскорак. УхврБена висина најнижег личног дохохка у реалним односима не одговара нивоу нормалне (просхе) репродукције радника, нихи обезбеБује иегову махеријалну и социјалну сигурносх. Одсхупаиа насхају захо шхо се за основ одреВиваиа најнижег личног дохохка не корисхе објекхивни крихерији, номинални износ хрошкова живота нужно похребних за нормалну репродукцију радника и иегове породице, већ за ие гово ухврВиваие узимају друга мерила, одреБени проценах просечно! личног дохохка запослених у привреди, „минимум схандарда неквалифи-

(7) Исто, стр. 251. и нови Y став у делу о друштвено-економском уређењу такоЬс одреbyje висину најнижег личног дохотка на истоветан начин (види чл. 22).

893

ТЕОРШСКО И ПРАКТИЧНО УТВРБИВАЊЕ НАШЙЖЕГ ЛИЧНОГ ДОХОТКА