Анали Правног факултета у Београду

896

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТЛ

личне потрошње радника формира испод вредности потребног производа, испод нормалне репродукције, минимума његове животне егзистенције. До тога логично мора да дође уколико се висина најнижег личног дохотка утврђује зависно од степена развоја продуктивности рада и „општих услова средине у којој радник ради и живи” (зависно од привредне развијености појединих друшхвено-политичких заједница: онштина, социјалистичких република и покрајина). Зато, ако се утврВивање дон>е границе личног дохотка претпостави степену развоја производне снаге рада, а не висини реално утврВених трошкова живота, онда се неутралишу и сама ньегова дејства, губе важност за одреБивагье те величине, и тада долазе до пуног изражаја друга фактори: потребе бржег развоја привреде, старше измене политике цена, уговорне и посебне законске обавезе радних организација, субјективна процена приоритета задовољавања неких врста потреба, захтеви опште потронпье, видан утицај појединаца и друштвених група на односе интерне и глобалне расподеле дохотка. (Кад се претерано ниско формира лични доходак неких категорија радника који, узгред речено, немају јачи утицај на утврВивање његове висине, а тиме се, онда „отвара” шири простор за веће личне дохотке других категорија запослених, чији je утицај врло знатан на токове и односе расподеле). Због свих тих момената само се привидно утврВује доньи лимит личне потронпье радника зависно од производне снаге рада и општег стагьа развоја техничке основе производив. Y стварном животу овај критериј, и кад би се хтело, не може се користити за објективну процену најниже вредности личног дохотка. Уосталом, на основу нега, по нашем мишл>ењу, није могуће ни да се одреди та величина. Но, ако он, из било којих разлога, у пракси ипак служи за одреВивање материјалне и социјалне сигурности радника, за формиране опште основе његове репродукције, одређивање висине најнижег личног дохотка и разграничену обима других права, онда њихова вредност (материјална подлога) неминовно пада, спушта се, зависно од датих околности, знатно, али не зна се колико испод величине потребног производа (по вредности, количини и структури потрошних добара и услуга). Кад се то догоди, онда у овом случају више није реч ни о минимуму животних услова радника, а тиме се губи сваки смисао да се наведени критериј корнсти за утврВггване висине најнижег личног дохотка. То логично намеће друга мерила за утврБиване негове величине. Свака арбитрарност у томе, изван објективних процена, одмах се показује у односу на висину трошкова живота. Зато величина њихове вредности мора да представља ону „гравитациону тачку” око које „тендирају” и на коју се у крајњој „истанци” своде најнижи лични дохоци радника. Y том подвајању вредности потребног производа, као суме матери јалних добара и услуга друштвено-неонходно' потребних за нормалну репродукцију радника, од преосталог дела оствареног дохотка (производа) мора неминовно да постоји унутрашња законитост. Без обзира на могућа одступагьа, та законитост се налази, садржана je у односима разграничена вредности потребног производа од осталог дела новостворене вред-