Анали Правног факултета у Београду

908

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

промила изјавио да je попио „безначајну количину алкохола” Ć 1 ); у другом случају, осигураник je нетачно изјавио „да je одмах зауставио вози ло” док je стварно наставио да вози до следећег места, а затим се, пошто je приметно штету на свом возилу, вратио на место удеса и тамо доспео неколико минута касније (осигурач овде, ипак, није ослобобен обавезе, јер поступак осигураника није утицао на утврђивање осигураног случаја и обим обавезе осигурача) ( 12 ); суд, међутим, није замерно осигуранику што je пријавио да je возио мањом брзином него што je касније било утврђено, jep je, по мишљењу суда, процењивање брзине ствар искуства ( 13 ); такоВе, сматрано je да није реч о скривљеном кршењу обавезе из осигурања када je нетачне наводе у пријави штете дало треће лице коме je испуњавање формулара препустио осигураник имајући у њега поверење ( 14 ). е) Обезбеђивање доказа и предузимање радњи за смањење штете. Нераздвојно повезана са обавезом обавештавања наступелог дога Ваја појављују се и обавезе обезбеђивања доказа и елемената за процену штете. Она, уосталом, служи истом циьу: омогућавању осигурачу да на време предузме потребне мере за задовољење или отклањање очекиваног одштетног захтева од стране оштећеног лица. Y немачком праву се овој обавези осигураника поклања знатна пажња, о чему сведоче и бројне судске одлуке. Тако, ова обавеза (Pflicht zur Aufklärung des Tatbestandes) се схвата врло широко у односу на све околности ко je могу да буду од користи за утврђнвање осигураног случаја, без обзира да ли оне то и стварно јесу ( 15 ). Она постоји и онда када je joui само могућно да ће доћи до штете која повлачи одговорност, макар да поједине штетне последице још нису познате ( 16 ). Осигураник се не сме ограничити на пријаву околности које он субјективно сматра тачним он, на пример, не сме прећутати резултат испитивања кочница на његовом возилу од стране саобраћајних органа ( 17 ). Као повреда ове обавезе од стране осигурагшка сматран je његов поступак непријављивања резултата испитивања алкохолисаности упркос узимања пробе , крви, који je, при подношењу пријаве о осигураном случају требало да саопшти ( 18 ). Сем ових радгьи ко je се састоје у простом навођењу чшьеница, осигураник мора и сам да предузима позитивне радње у циьу обезбеђења доказа. То су обично: обавештавање полиције, утврђивање трагова кочења, обезбеЬенье сведока, прављење скице. итд. Судови у погледу ових задних нису строги, и, на пример, није сматран за повреду обавезе обезбеђења доказа поступак осигураника који je пропустио да утврди тип и возача једног оштећеног возила ( 1в ).

(ix) OLG München, 15. Il 1966. Versß, 1967, 342. (12) BGH 6. 7. 1967, Versß, 1967 , 944. (13) LG Berlin, 3. 5. 1965 Versß, 1967, 31. (14) OLG Nürnberg. 2. 3. 1967., Versß, 1967, 697. (13) OLG Frankfurt, 1. 3. 1960., Versß, 1960, S. 712. (10) OLG Köln, 18. 12. 1959. Versß, 1960, 433. (lì) OLG Koblenz, 19. 10. 1956, Versß, 1957, 511. (ie) OLG Neustadt, 16 . 2. 1960, Versß, 1960 , 460. (io) Olg Celle 2. 10 1958, Versß, 1958, 800.