Анали Правног факултета у Београду

909

ОСИГУРАЊЕ СОПСI В. МОТОР. ВОЗИЛА ОД ОДГОВОРНОСТИ

Предузимање одговарајућих позитивних радњи од стране осигураника на месту догађаја представља испуњење једне друге важне обавезе из уговора о осигурању; предузимање радњи за смањење штете. Koje су то радње завися од конкретног случаја, на пример, то могу бити: уклањање оштећеног аута са места догађаја да би се уклонила опасност за остале учеснике у саобраћају; обезбеђивање остав.ъеног аута од крађе, итд. Али, то могу бити и извесна пропуштагьа, као на пример, непружање помоћи повређеним лидима. Осигураник, чак, може извесним радњама да свесно погорша стање које постоји у моменту удеса да би онемогућио утврђивање чињеница ко je њему не иду у корист, на пример: ослобоЬен je осигурач обавезе у случају када je осигураник пио алкохол после удеса у коме je оборио пешака, иако je тврдио да je у моменту удеса био трезан и да je после пио не у нам ери да повреди уговорну обавезу, него због узбуђења и раздражености суд je сматрао да je он управо тиме показао намеру да онемогући утврђивање важног елемента, тј. стања алкохолисаности у моменту удеса ј 2O ). Ова се обавеза, осим тога, не ограничава на мере коде треба прсдузети на месту догађаја, него и ван тога, на пример, све потребне радње поводом подизања одштетног захтева оштећеног лица, ко je такоЬе могу да утичу на смањење штете, односно обима одговорности за накнаду штете. Бекство возача после удеса. Поступай осигураника који се у страној судској пракси нарочито строго цени и сматра као намерна повреда обавезе обезбеђења доказа, јесте бекство возача после удеса Који je проузроковао. Сматра се да je довољно за постојање намере на страни осигураника чињеница да je знао да je проузроковао удес. Није бигно да je знао какве ће последице такав поступак да има за осигурање, нити да je знао да je неко лице било повређено у удесу од кога je он побегао. Осигураника такође не ослобађа ни околност да je на такав поступак био наведен страхом од казне. Иако се указује на то да бекство осигураника са места удеса треба истовремено да представља и повреду одредаба уговора о осигураньу ( 21 ), сматра се да бекство у сваком случају представља повреду уговорне оба везе када je возач, удаљавајући се са места удеса, осујетио да се одмах на месту догађаја утврде нужне околности случаја и одговорност ј 22 ). Третман према осигуранику je у оваквим случајевима понекад веома строг. Суд, на пример, није прихватио разлоге осигураника, који je истицао да je место удеса морао да напусти да би обезбедио пружање прве помоћи путницима који су повређени у његовим колима и одвезао их до болнице, као и да би склонно кола са места удеса, где су она могла да представљају опасност по саобраћај; суд je, напротив, сматрао да je основна обавеза осигураника била да одмах позове полицију и да сачена док она дође, jep je гаю пре удеса и стога je морао знати да je утврђивање стања његове алкохолисаности од битног значаја за одштетни захтев и од утицаја на обавезу осигурача. Суд у овом случају закључује:

(30) BGH, 19. 10. 1967, Versß, 1967, 1088. (21) OLG Nürnberg, Versß, 1964, 582. (22) LG Paderborn, Versß, 1963, 426.