Анали Правног факултета у Београду

(4) Поставља ce такође и питање: да ли у извесним случајевима треба дозволити усвојење пунолетног лица, под одреВеним претпоставкама, на пример, ако жели да га усвоји лице које га je подизало и васпитавало. Такву могућност су предвиВала и предвиВају нека социјалистичка законодавства. ( 9 ) Међутим, већина савремених законодавстава не усваја овакво решење пре света зато шго су претпоставке за примену једне овакве могућности веома неопредељене (тешко je, на пример, прихватити разлоге због којих усвојење није обављено за време малолетства детета, ако су били испуњени сви услови за усвојење). 5. Кад je реч о усвојиоцу нема сумвье да он мора да испуни извесне услове, пре света да je цунолетан и пословно способан и у могућности да се стара о усвојенику. Усвојилац може бити лице које je у браку, или то није, мушкарац или жена. Он мора испуњавати друге услове који пружају извесно јемство да ће се усвојилац понашати као добар родитељ. Због тога већина законодавстава, нарочито у социјалистичким земљама, одређује адоптивне сметње или разлоге за искључење извесног лица од могућности да буде усвојилац. Тако, не може да буде усвојилац: лице које je лишено родител.ског права; лице за које постоји основна сумња да ће положа ј усвојиоца употребити на штету усвојеника; лице ко je не пружа довољно јемства да ће усвојеника васпитати и одгајати да б*уде користан члан друштвене заједнице; лице које je душевно болесно или слабоумно, као и оно које болује од болести која може довести у опасност здравље и живот усвојеника. ( 10 ) (1) Не може да буде усвојилац ни ближи крвни сродник (сродник у правој линии без обзира на степей а у побочној_ до другог степена), јер се у принципу усваја. хуђе- дете. То значи да се не хможе усвојити своје ванбрачно дете. Овакав став се образлаже чшьешщом да блиско крвно сродство производи породичноправна дејства и без усвојења. Y правној књижевности ce указује на потребу да се у извесним случајевима одстуШ1 од овог правила, услед хуманих разлога. С 11 ) Реч je, на пример, о пружању могуйности да дете усвојн отац којн не може да закључи брак са мајком детшъом, или да деда и баба усвоје унука свога умрлог сина идя кћери. Можда 6и, због хуманих разлога за овакве и слнчне случајеве могли дати овлашћења органа пред којим се склапа односно настаје усвојење да процењујући све околности случаја отклони ову сметњу. (2) Поставља се питање: могу ли се као усвојиоци, осим брачног пара, појавити више лица (на пример, две сестре, тетка, и ујак и сл.). Као опште правило се јавља да усвојилац може бити једно лице а два само ако je у питаньу брачни пар. Y извесним случајевима, на пример када je у питању нераскиддиво усвојеље, поједино ,лице се не може појавити као усвојилац чак нако je у браку, већ само брачни пар. ОтуДа би и одговор на ово питање био негатггван. ( 12 )

(в) Такву могућиост je предвиВало бугарско законодавство до 1953. Сада je предвиВа румунско законодавство (чл. 67. Породичног кодекса од 1954).

(ю) Внди чл. 8. Основног закона о усвојењу, као и чл. 11. Закона о усвојењу СР Македоније.

(ii) Y том смыслу внди Б. А. Рясенцев, Семейное право, Москва, 1967, стр. 193, 200.

(12) Закон о породици Немачке Демократске Републике (§ 67) предвиБа само могућносг да се као усвојилац појавн брачни пар. Могућност да се као усвојилац појави поје-

570

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА