Анали Правног факултета у Београду

575

ПРАВНИ ПРОБЛЕМЙ УСВОЈЕЊА

Старије од 10 година (исти узраст од 10 година предвиђају румунски Породични кодекс чл. 70, совјетски Основи законодавства о браку и породили чл. 27. Кодекс о браку и породиди РСФСР —• чл. 103). Бугарско право (Породични кодекс чл. 51) предвиђа да се усвојеник измеЬу 10 и 14 година старости само саслушава пред судом, а ако ]е старији од 14 година потребна je његова сагласност. Y упоредном праву постоје разна решења, предвиђајући различито овај узраст од 10 па до 18 година. Уколико се безусловно предвиђа тражење сагласности (пристанка) малолетника старијег од 10 година потребно je указати на један важан животни проблем. Тежња да се усвојењем омогући детету без родитељског старања да оствари све оно што му недостаје. Тражењем да се изјасни дете старије од 10 година може се нежељено детету открити оно што je за њега била тајна до тог тренутка. Отуда нам се чини да једна гипка одредба одговара савременим захтевима о усвојењу: сагласност детета je потребна ако je оно способно да схвати значај усвојења, осим ако би тиме била осујећена сврха усвојења. Или одредба коју предвиђају чл. 103 Кодекса о породиди РСФСР и став 9. чл. 4. Закона о усвојењу Македоније, да сагласност малолетника старијег од 10 година није потребна ако je уовојеннк живео у породили усвојиоца и сматрао их својим родитељима. 8. Нема сумње у средишту правног уређења установе усвојења палази се питање дејства усвојења или тачније речено бројна питања која се односе на дејство усвојења. Она се тичу, с једне стране, односа усвојеника са усвојиоцем и његовом породицом а, с друге стране, његовог односа са својим природним родитељима и породицом по рођењу. У вези с тим настају и проблеми не само правног уређења већ и проблеми етичке, моралне природе. Иако je у скоро свим савременим законодавствима циљ усвојења готово истоветан, ипак су решења различита, јер су схватања потребе и могућности различите. Пој едина законодавства предвиђају само један тип усвојења, тзв. потпуно усвојење (на пр. Кодекс о браку и породиди РСФСР, Породични законик Немачке Демократске Републике). Многа савремена законодавства прдевиђају поред потпуног, нераскидљивог усвојења и обично, непотпуно, раскид.ъиво усвојење. ( 26 ) ИзмеВу потпуног и обичног, непотпуног усвојења има низ прелазних облика усвојења са нашим или већим укључењем у породицу усвојиоца. Нека законодавства првенство дају потпуном усвојењу, a омогућују да по сагласности лица може да буде и непотпуно (на пример, чл. 121. и 124. пољског Закона о породиди и старатељству) а друга непотпуно (на пример, чл. 75, 78, 79. румунског Породичног кодекса). Чини нам се да преовлађују схватања о потреби два основна облика усвојења потпуног, нераскидљивог усвојења и обичног, раскидљивог усвојења. То схватање je израженэ у зако-

(26) Таква су законодавства, на пример, Пољске, Румуније, Бугарске, Француске, Италије.