Анали Правног факултета у Београду

580

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТ£ТА

љена у корист усвојеннка и његовог потомства према усвојиоцу, с тим да усвојилац нема према усвојенику иятестатско право наслеВа (тако предвиВа, на пример, чл. 18. Основног закона о усвојењу), а може се предвидети да наследна права буду узајамна (ст. 1. чл. 24. Закона о усвојењу СР Македоније). Наследна права усвојеника према усвојиоцу могу да буду у споразуму којим настаје усвојење ограничена или сасвим искључена ако усвојилац има роВене деце. Ако се као усвојиоци појављују брачни другови, наследна права могу да буду различите уређена према сваком од њих (чл. 19. Основног закона о усвојењу, ст. 2, и 3. чл. 24. Закона , о усвојењу СР Македоније). Наравно, наследна права могу да буду join ближе одре Вена правилима наследног права, као што то, на пример, чине Закон о наслеђивању СР Македоније од 26. IX 1973 чл 21 —23. („Службени весник СР Македоније”, бр. 35/73) и Закон о наслеВиваньу СР Србије од 30. XII 1974, члан 20. и 21. („службени гласник СР Србнје”, бр. 52/74). И. Нравна природа усвојења je веома занимљиво питање. Законодавца се не тиче теоријско разматрање овог питања, већ прописује решења која сматра потребним и корисним. Ипак су и у та и таква решена укључени теоријски ставови. Веома често je правна природа усвојена поре&ена са нравном природом брака. Свакако да има извесне сличности, јер и једно и друга je породични статус који настаје правним путем, правним актом. Задржаћемо се овом приликом само на једном питатьу, на питању правног акта којим настаје усвојење. (1) Несумњиво да у основи овог правног акта стоји сагласност воља усвојиоца, родитеља (у своје име и у нме детета које се усваја), односно стараоца у име свога штићеника и самог усвојеника када доспе до одреВеног узраста. Отуда се сматрало да усвојење настаје увек уговором, да се дакле закључује, склапа пред судом или другим надлежшш органом. Y Француској je то, на пример, постојало до 1958. године. По закону од 11. VII 1966. усвојење резултира из судске одлуке. X 35 ) Наше законодавство je заузимало исто становиште, па се и у правној теорији заступало мшпљење да je склапање (закључење) усвојења по својој правној природи уговор породичног права, с конститутивним јавноправним елементом и свечаном формом. ( м ) МеВутим, у новије време многа законодавства прописујући начин настанка усвојења суштински поставл>ајч питање правне природе настанка усвојења на другу основу. ( эт ) И наше

(35) Y Француској, по закону од И. VII 1966. усвојењс резултира из судске одлуке (в. Carbonnier, Droit civil, 11, pp. 303—304; Marty-Raynaud, Droit civil, 1/2, p. 529 et sulv.).

(36) Y том смислу в. А. Прокоп, op. cit.. стр. 62; В. Бакић, op. cit., стр. 235—236; А. Финжгар, Родбинско право, Љубљана, 1970, стр. 138—139; М. Митнћ, Породично право, Ниш, 1969, стр. 241—242.

(37) Carbonnier, op. cit., p. JO4, каже да je законом од 11. VII 1966. усвојење прпмило нову природу. Потпуно усвојење се показује ~као инструменат ремоделирања породице". Совјетско законодавство предвнЬа да усвојење настаје решегьем рејоиског (градског) извршног комитета уз обавезно регистровање (више; А. М. Белякова, E. М. Ворожейкин, Советское семейное право, Москва, 1974, стр. 275—276). Чехословачки закон о породици такоЬе предвиЬа да усвојеље настаје одлуком суда на предлог усвојмоца § 63. То исто чини и пол>ски Закон о породици а старате.ъству предвпВајућп да усвојење настаје одлу ком старатељског суда на захтев усвоЈиоца чл. 117.