Анали Правног факултета у Београду

581

ПРАВЫЙ ПРОБЛЕМЫ УСВОЈЕЊА

новије законодавство показује исту тежњу. Тако Закон о усвојењу СР Македоније уместо ранијег израза из Основног закона о усвојењу „закључење усвојења” упохребљава израз „заснивање усвојења” и прописује да надлежни орган старатељства доноси решење о усвојењу (в. чл. 16, 18. и 19. пом. закона). Нацрт закона о усвојењу СР Србије поступа на слнчан начин. И у теорији, када je реч о правној природи настанка усво јења има згиимљивих гфедлога. Тако, проф. М. Митић предлаже два решења овог питања. По нему, нераскидиво усвојење би „настајало” одлуком општннског суда, док би се раскидљиво, дакле обично усвојење, .закдучивало”, т‘. скдапао уговор пред управним органом (органом старательства). С 3B ) (2) Може се поставите и питагье охрана пред којим се заснива усвојење. Ставови законодавстава су различите. По једнима, заснива се пред судом; по другима, пред органом власти; по трећима, пред управним органом. ( 39 ) Код нас преовлађује становиште да усвојење треба да настане пред управним органом општине који се бави пословима социјалне политике (заштите) одыосно пред центром за социјални рад или органом за заштиту породице, мада има и супротних миихљеља. ( 40 ) 12. Несумњиво један од најтежих проблема правног института усвојења je раскидљивост односно нераскидљивост усвојења. (1) Y начелу могло би се заступати становиште о раскидљивости усвојења, jep je то сроднички однос који настаје правним путем, опонашајући природу, који треб'а раскинути ако не оствари постављени цшь. Стога многа законодавства, као и наше досадашње, омогућава раскидање усвојења. Могло би се рећи да je опште усвојено правило да се раскид усвојења врши одлуком надлежног органа. То може да буде на основу „важних разлога” (чл. 22. Основног закона о усвојењу, чл. 125. пољског Закона о породили и старатељству, § 773. чехословачког Закона о■ породили, чл. 56. бугарског Породичног кодекса), али најчешће ако се утврди да то захтевају интереси малолетног усвојеника (на пример, чл. 21. Основног закона о усвојењу, § 76. Породичног кодекса Немачке Демократске Републике, чл. ИЗ, 115. Кодекса о браку и породили РСФСР, чл. 80. румунског Закона о породили, чл. 56. бугарског Породичног кодекса). То може бита на захтев усвојиоца или усвојеника, или на њихов споразуман захтев, као и по службеној дужности одлуком надлежног органа. Занимљиво решенье има совјетско право. По чл. 116. Кодекса о браку и породили РСФСР раскид усвојења по правилу није допуштен ако je

(38) Више о овоме: М. Митић, Концепција установе усвојења у законику о породици, у књизи Реформа породичног законодавства, ~Рад”, 1971, стр. 439 и ел. Занимљиво je да je ово становиште изражено и у Нацрту закона о породичним односима СР Словеније (чл. 162, чл. 168).

(39) На пример, по француском, польском, чехословачком и бугарском праву заснива се пред судом, одлуком суда; по совјетском праву, пред органом власти (рејонским одн. градским извршним комитетом), а по нашем праву пред управним органом.

(40) На пример, М. Митић, Кераскидљиво усвојење, Наша законитост, Загреб, 1969, 4, стр. 289—290 и наведени реферат, стр. 439.