Анали Правног факултета у Београду

595

ВРЕМЕНСКЙ МОМЕНТ ПРИ РЕГУЛИСАЊУ ЗАЈЕД. СЛ. Y OYP

дених организадионих и структуралних промена, у складу са новим уставним и законскнм принщшима, оствари наш нови самоуправни систем и у овим усхановама, односно и кроз ове установе, а до чега се свакако може доћи само у складу и сходно пуној изградњи целокупности нашег самоуправног социјалистичког друштвеног система. То и зато што ове установе, у релативно истој мери као и све друге установе нашег друштвеног система, саме по себи и саме за себе нису нужно ни у већој мери него многе друге установе предодређене да прерасту у центре моћи, центре централизовано власти или центре технократско-бирократског характера, али je, ипак, посебно важно посветити нарочиту пажњу њиховој организацији, месту, положају, структури, функционисању, имајући у виду ггреВено и доживлено. 2. Имајући у виду речено, обрада савремене проблематике заједничких служби и давање сугестија, решења и примера за ту проблематику, представља свакако један врло користан и непосредан задатак. И то, по нашем мкшљењу изваредно значајан задатак. A обрађивати ову проблематику у овом моменту када још потребни законски прописи нису донети није лако. МеВутим, могло би се рећи да то и тај моменат повећава потребу, корисности и вредност рада на овој проблематици, јер ђе се тиме помоћи многима да сагледају ново место и суштину заједничких служби у нашем новом друштвеном и правном систему. И не само да сагледају него да нађу и савремена решења за питања која ce стално постављају у свакодневном животу, управо данас, и која треба решавати не чекајући даље законске прописе у овој материји. Све то у овом моменту није без ризика и опасности. Но, све то нам омогућује да добијемо решења која представљају сигуран и објективан водич, тако да то повећава, у овом моменту, вредност и корисност рада на овој проблематици. Посебно за праксу иако не само за гьу. За праксу јер ће јој бити пружен нужан показателе шта и како треба радити, па и зашто управо тако треба радити када je реч о усклађивању заједничких служби са нашим новим уставним и друштвеним системой. И не само за праксу јер ће начелна разрада ове проблематике, верујемо, бити од користи и при изграђивању не само самоуправних аката у овој материји него и законских текстова који се припремају и очекују. Бројна су питања и проблеми у вези са појмом, организовањем, пословањем, структурой и функционисањем заједничких служби. Овде није ни могуће ни потребно дати било какав преглед свега тога. Ипак, ми бисмо овде посебно указали на три питана: пигање одређивања самог појма, тј. дефинисане и квалификовање одређених послова и делатности као заједничких служби; питање супротстављања или приближавања основних организација удруженог рада и радних заједница као облика удруженог рада; питање интегрисаности заједничких служби у целину самоуправног система у нас. Питање одрећивања самог појма заједничких служби јесте у суштини дефинисане и утврВивање критеријума за квалификовање одређених послова и делатности као заједничких служби. Сам Устав СФРЈ, у члану 29, даје основне критеријуме за то; административно-стручни, помоћни и