Анали Правног факултета у Београду

596

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

њима слични послови од заједничког интереса за више организација у саставу организације удруженог рада. Хтели б'исмо, овде, да укажемо на потребу да се има y виду сва специфичное! критеријума који се имају изградити у групацијама организација удруженог рада и начина делатности ових служби, пошто оно што би се могло и имало сматрати заједничким службама за извесне групације организација удруженог рада, не мора бити исто и за све друге организације удруженог рада. Треба се, дакле, чувати од форсирања униформности при квалификовању дефинисању заједничких служби, као што не треба тражити специфичности тамо где их нема. Само тако ће се остати на терену реалности, при чему не треба изгубити из вида да ће при овоме бити join спорова, као што их je у пракси већ и било. При томе, мислимо да овде може доћи до утица ja —■ и то како у целини постављања појма заједничких служби, тако и у односу на поједину организацију удруженог рада и временски моменат. Као и другде, у току времена и на основу искуства праксе и изградгье нове технике и технологије рада и овде може доћи до оправдане потребе мењања прилаза критеријума за одређивање дефинисање појма, обима, састава и структуре делатности заједничких служби, па ће бити потребно о томе водити рачуна и томе дати одраза у саыоуправним општим акхима. Разуме се, ако, када и колико то буде потребно и оправдано, у складу са сваком фазом даљег развоја нашег самоуправног социјалистичког система и са модерним начином рада и технологијама које будемо, на основу савремене науке, примешивали у делатности организација удруженог рада у нашем друштву, и то управо ради поспешења даљег и потпуног суштинског остваривања тога самоуправног система у свим порама наше! друштвеног живота. 4. Питање квалитетних разлика нзмеђу организација удруженог рада (посебно основних организација удруженог рада) и радних заједница, дакле, у крајњој линијн, питање супротстављања иш приближавања основних организација удруженог рада и радних заједница, као облика удруженог рада биће присутно било то изричито речено иш не, било то признато или не луго времена у наредној фази разраде нашег самоуправног система. Отуда и, на пример, питагье да ли радној заједштаи признати својство правног мца, да ли радна заједница (и без признавања својства правног лица) може Онти процесни субјект у имовинским споровима око средстава са којима она самостално располаже, да ли радна заједница може сама (као уговарач) закључивати у своје име и за свој рачун уговоре о куповини стана из средстава за заједничку потрошњу радника радне заједнице? На многа од ових питагьа мораће бити дат одговор у новим законнма који се очекују. При томе мислимо да се, приликом усвајања решења ових и њима слнчних питања у новим законима, треба ослобађати присутности и притиска често занста негативних појава и стања која смо до сада имали и, спречавајући обнављање свега онога што je у овој области до сада било негативно и супротно нашем самоуправном систему, изграђивати ставове који ће се налазити на лини j и схватања о што већој, бар у основним питањима, једнакости свих облика удруженог рада, разуме се у складу са врстом послова које обављају