Анали Правног факултета у Београду

597

ВРЕМЕНСКИ МОМЕНТ ПРИ РЕГУЛИСАЊУ ЗАЈЕД. СЛ. Y OYP

радници сваког облика организадија удруженог рада. То свакако неће моћи бихи учињено брзо, јер треба водити рачуна о реалносхи садагшьег стања које треба и лечити путем изграВивања новог, али та ситуација и тај задатак не би смели да буду сметња нзналажењу најпрогресивнијих решења у борб>и за њихово пуно и право спровоВење у пракси. А ту су, петита, право и правил облици организована знача]ни, али сигурно не и ј едини, ни одлучујући, за оно што ће се догађати и одвијати у пракси свакодневног живота. 5. Питање интетрисаности заједничких службы у целину самоуправног система у нас представља у највећем броју случајева суштинску интегрисаност заједничких служби у односыу конкретну организацију удруженог рада, и то као стварног интегралног дела делатности односне организације удруженог рада. Такав положа] заједничких служби једино одговара замислима нашег система самоуправног социјализма, али не треба миелита да ће до таквог положаја доћи лако и само спровођењем организационих мера и доношеием односних самоуправных општих аката. У питању je изградња једног положаја у моменту када треба обезбедити и „заштиту” од повратка на раније стање које не може одговарати нашем самоуправном систему. Питање поверења у ефикасност и реалност решења и њиховог остваривања у смислу жељеног и потребног, као и питање држања субјективних снага које треба да раде на остваривању ових решења присутни су елементи при спровођењу у живот управо овакве интегрисаности заједничких служби у односну конкретну организацију удруженог рада. Треба то отворено рећи, jep je то реалност живота. Реалност о којој се мора водити рачуна, која мора бита и која je присутна, али која мора да добије одговарајући и у одређеним случајевима оправдани утицај, која не сме да буде оправданье за било какие појаве које би биле на линији супротној овом захтеву интегрисаности заједничких служби, па тиме и једнаког третмана ових служби као таквих, са осталим делатностима у оквиру односних организација удруженог рада. Ово наводимо не никако да бнемо заједничким службама придавали било какав друга знача] и било какво друга место него што то одговара нашем уставном и укупном самоуправном друштвеном систему. И не без вођења рачуна о ономе што je било и што се мора убудуће свакако отклонити и спречити. Управо, имајући то у виду и желећи да буде учшьено све оно што проистиче из наших нових уставних решења, ми смо навели и ово питање с обзиром на искуство које смо имали са установом самоуправне радничке контроле, ко] а се често покушавала прадставл>ати и постављати као неки орган изван целине система радничког самоуправљања, чак као нека иегова корекција или супротност, а не само као један орган, један интегрални део целине самоуправног система у свакој појединој организацији удруженог рада. Нешто слично, истина у другом правцу, не би требало да се догоди са радном заједницом заједничких служби.

Проф.

Борислав Т. Благојевић