Анали Правног факултета у Београду

608

АНАЛИ ПРАВНOГ факултёта

зетно против воље радника у случајевима и под условима утврЬеним законом. Ти случајеви се могу означити као случајеви објетстивнв немогућности да се и даље обавља дати посао. Према Основном закону о радним односима од 1965, ту су улазили н случајеви укидања радних места услед смањења обима пословања, или модернизације, као и случајевн када радник у току дужег периода не постиже просечне резултате рада. Радник je у том случају имао право да буде распоре Вен на одговарајуће радно место, па тек ако таквог радног места нема, могао му je престати рад. Закон о међусобним односима радника у удруженом раду изричито каже да раднику не може престати својство радника у удруженом раду ако je из економских или технолошких разлога потреба за његовим радом престала (члан 74). Такво решење je пре закона задржавао уставни амандман XXI. Према Основном закону о радним односима објективном немогућношђу да даље ради, услед чега му je престајао рад, сматрали су се и случајеви када радник није био стручно оспособљен да у новим техничким условима ради или када je радно место из економских разлога престајало да постоји. Сада се ови услови не сматрају објективном немогућношћу да радник ради и даље, jep се предвиВа обавеза да се таквим радницима обезбеди радно место. То je несумгьиво значајна тековина самоуправног развитка нашег друштва. Према садашиим прописима престанак својства радника, због објективне немогућности даљег рада у основној органпзацији удруженот рада, сведен je на следеће случајеве: 1. одлуку о престанку својства радника у удруженом раду раднгщи могу донети: а) ако je радник испунио услове за пензију; б) ако je приликом стицатьа својства радника у удруженом раду дао нетачне податке или прећутао неке податке у погледу услова рада на одреВеном радном месту, а то je утицало на стицање својства радника у удруженом раду; в) ако раник неиспуњавањем својих обавеза теже повреди интерес радинка или организација удруженог рада. 2. Одлука о престанку рада мора се донети у случајевима одреБеним законом, по сили закона како се у теорији ови случајеви означавају, ако je: а) у складу са законом утврБено да je радник неспособан за рад; б)по одредбама закона, по одлуци суда, или другог органа, раднику забрањено вршење послова радног места; и в) радник осуђен на казну зтвора у трајању од шест месеци или меру безбедности у трајању дужем од шест месеци због чега мора бити одсутан са рада. 3. Раднику може престати својство радника у удруженом раду под условима и на начин утврБен друштвеним договором, самоуправним споразумом, и законом када je поведен поступав за престанак рада иегове основне организације удруженог рада односно радне организације у чијем се саставу налазн. 4. Даном престанка радне организације својство радника у удружепом раду престаје свим радницима у основным организацијама у удруженом раду у иеном саставу.