Анали Правног факултета у Београду

621

AYTÔMATCKA ОБРАДА ПОДАТАКА y rtPABOCYBY

За правилну примену апстрактне правне норме није потребно- само познавање целине правних норми, које долазе у обзнр, већ je нарочито потребно тражење смысла и бити правне норме да буде у корист уређењу људског друштва и да служи друштвено потребним и оправдании дил>евима човека за што пуније постојање његове егзистенције. Број важећих правних норми, посебно у Југославији расте готово свакодневно. При том мислимо и на тзв. аутономне норме, које као опште издају разне радне организације и заједнице. Из конгломерата тих бројних норми не мораjy се издвајати само оне важеће, већ треба издвојити из тог конгломерата и смисап важећих норми Ту уједно долази до значаја лично одређивање појмова о ниљевима људског друштва. битних вредности, a које морају доћи до изражаја а баш то je предмет онога што уједно називамо тумачетье правне норме. Питатье je, да ли je и тумачење правне норме у целини могуће препустити аутоматизираним стројевима за обраду података. То je и разлог због којег упозоравамо у овом чланку не само на то да je податке потребно познавати већ и на то, да je податак срж на подлоги којег постаје могуће установити однос података и човека, дакле и информације Koiv човек употребљава. ( 10 ) Y том погледу правно деловање правосуђа ie сложено, будући je један од битних елемената правосуђа правна сигурност а тим и правна поузданост. Положај јавне управе je другачији. Она бар дјеломично обавља у ствари истоврсне иако поједностављене послове. На жалост јавна управа није подручје на којем би се могли бавити правним проблемима у истом смислу као код правосуђа. И јавна управа дужна je поштовати правно правило али у погледу те н>ене дужности ниlе самостална него je под контролом судова. Већ на првом збору словенских правника са ослобођеног територија (1943) кад смо утврЬивали доталаппъе грешке и мањкавости нашег права, између осталог смо критиковали лотадашњи начин употребе јудиката, при чему се јеправник управо робовски држао његовог садржајаиупотребљавао га, уместо да му јудикат послужи само као помоћно средство и оријентација. То je слично и са новим правшгм изворима ( и ). Преостаје нам још питање, шта je значајно за стварне околности? Овде постоји такође много особитих елемената стварних околности, које представљају другу скупину елемената, a који су такође основа за правилну пресуду. Ту спадају подаци који произилазе из разних рутинских послова и које je могуће извући већ из разних евидендија, архива, стандарда и правила. а што je све сакушьено по разним систематским збиркама (документација, датотека). Овдје je наравно АОП сразмерно једноставна. Слично важи и за неке значајности које долазе у обзир кад je реч о сразмерно лаком установљању стања на разним стручним подручјима.

(io) Види као l.c. ад 9 и стр. 23 следеће у Споменици из 1944.

и) Види l.c. 10. Ihering: Der Zweck im Recht; I. свеска, Leipzig, 1904, IV. наклада, особито стр 249 и следеће.