Анали Правног факултета у Београду

622

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Tv V првом реду долази у обзир употреба hardwera и softwera при којима je дата могућност обављања потребног рада помоћу операција логичке, математичке природе, применом аналогног закључивања, рачуна веро ватноће и сл. Нетто посебыо важи за податке ко je судац мора тражити сам, посебно за сваки случај, којим се бави, jep су индивидуални и њихов садржај се из случаја у случај мења. Те околности су уједно предмет установл>авања у разним правые прописаним поступцима, као што су цивилни судски, казнени и у правки. Споменути поступци су знача]ни зато, што обезбеђују интересентима одређена процесуална права, помоћу којих je могуће утврдити спорна материјална права. Y тим поступцима имају право суделовања сви угроженн, који покажу правки интерес. Садржај тих поступака ce такоВе може утврдити помоћу АОП. Из наведеног следи да при утврђивању стварних околностн долази до комбинације коју на једној страни омогућава суделовање суда који води поступай те гьегови духовни напори, а на другој страни омогућава њехово утврђивање АОП. Y том стадију поступка долази и до, употребе разыих оптичких, аудиовизуелних, метричких и других помоћних средстава. Наравно да исти знача] има и познавање законитости на разним стручним подручјима. Надаље не смијемо никада заборавити да je при правосудном раду значајно познавање објективне и субјективне карактеристике одреВених околности до којих можемо до Ни особито у субјективном погледу помоћу филозофнје, социјалне психолошје, психологије, политичных наука, као и апликацијом разних содиолошких законитости. Све до сада речено јасно показује, колико je при утврђивању стварних околности важна употреба не само аутоматизираним стројевима обрађених података, него исто тако и података с других подручја до којих можемо доћи помоћу доброг познавагьа струке, као и помоћу темељитих и сложених умних способности разних стручњака, пре свега правног стручњака који води поступак зато да ои могло доВи до правилне пресуде. Та околност je у правосуйу своЈСтвена с обзиром на то да je велика употребљивост аутоматизирано обрапених података на разним подручјима. 6. Овим смо покушали оОрадити неколико питања која по нашем мишљењу дају одговоре на то када je у правосуђу реч о умном раду које има једино човјек тј. гьегова креативна способност и када долази у обзир могућност да се без штете по човекову духовну сферу, може употребит noiMoß аутоматизираних система. Правилно рашчлањавање тих двају сфера не би смело проузроковати појаве, које би показивале дехуманизацију судства кад бы се тражнла помоћ АОП. Овде ипак морам упозорити на појаву која би могла довести, у вези са аутоматизираном обрадом података који су употребљнви у правосуВу, до бојазни од дехуманизације. Аутоматизирано обраВени подади омогућују да се више пута до&е не само до великог броја на тај начин обраВених података већ и до најразноврснијих. Због тога je могуће теза-