Анали Правног факултета у Београду

9

АУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

стари закон. Оно ce може претпоставити, пре света, на основу тога што фиксну новчану казну утврђује по правилу закон, а не обычай а са друге стране, на такав закључак упућује и околност да су права власника робова детаљно регулисана у Статуту и за многе одредбе се може закључити да потичу из обичајног права ( :,в ), али се нигде не наводи да je то consuetudo, док се за фиксну новчану казну каже да се плаЬя secundum antiquam consuetudinem. С обзиром да usus такоВе значи обичајно право ( 37 ), у два поглавља у којима се набрајају речи usus и consuetudo могла би се претпоставитн да consuetudo значи одредбе писаног права, за разлику од обичајног права на које упућује usus. То су текстови за заклетве које су полагали кнез и комеси на ратним бродовима; у првом тексту нише »Juro ... regere ad usum et consuetudinem ejusdem (civitatis)«, „заклињем ce да ћу владати према обичајима и консуетудо те државе”, а у другом »rectam partem dabo... secundum usum et bonam consuetudinem nostram«, „npaвичан део (ратног плена) даћу према узусу и нашој доброј консуетудини” (з 8 ). Код неких текстова заиста je тепжо утврдити у ком je значењу употребљена реч consuetudo. На пример, у поглављу у коме се прописује да ће на дубровачким острвима за све штете и краЬе колективно одп> варахи мештани речено je да та колективна одговорност постоји secundum consuetudinem civitatis Ragusii ( 39 ). На први поглед би изгледало да je заиста реч о обичајном праву које je допуњено 1235. године Законом о штети причињеној у виноградима, који прописује да ће штетник бити дужан да плати фиксну новчану казну у износу од б перпера ( 40 ). Међуђутим, могуће je и да je та колективна одговорност већ и раније била утврђена законом, можда у исто време донетим када je и Закон о штетама у виноградима, те да consuetudo у овом тексту значи закон. Оoим овога рада не допушта да се изврши анализа свих текстова у којима je употреблена реч consuetudo, иако су извршена проучавања свих текстова у Статуту. На основу тих проучавања дошло се до закључка да у већини текстова који овде нису приказани реч consuetudo je највероватније употреблена у значењу обичајног права односно правила обичајног права, уз ограду да je у неким случајевнма могуће да je то

(Э8) На пример поглавље L. St. VI, cap. 51 De ancilla babica, у коме je реч о дужноспша ропкшье коју доводи удата жена у кућу свога мужа и чији je задатак првенствено да се стара о деци. Исто и L. St. VI, с. 47, у коме су регулисане обэвезе ослобођених робова, поред осталог да трате бившег господара на станак, да учествују у берби тьеговнх винограда и друго. (37) То je, свакако, једно од његових могућих значења, поред „употреба”, „обичај”, „целокупно позитивно право" и других. Y Дубровачком статуту usus значи просто „народни обичај” у књ. V, cap. 30; правила обичајног и писаног права у кть. XII, cap. 8, t. 1; целокупно дубровачко право, и писано и обичајно у кн>. 11, cap. 6, t. 1, књ. VIII, cap. 1, t. 5. и cap. 2, t. 7; правило обичајног права у књ. 111, cap. 15, t. 1. (зв) L. St. 11, cap, 1 и cap. 30, t. 3. V овом другом тексту comes ратног брода ce обавезује да ће извршити поделу ратног плена „своме друштву”, тј. меЬу посадом брода. У поглавл>у 26. исте иьиге капетан ратног брода се заклшье на исту ствар нетто другојачијим речима, позивајући се само на bona consuetudo. (38) L. St. VI, cap. 62. (40) L. St., str. LXVI—LXVII.