Анали Правног факултета у Београду

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

та те 1358. године измењене само утолико ятто су брисане речи којима се изражава полложност млетачкој власти С sl ). То показује да су се дубровачки официјали при ступању на власт клели вековима по истом обрасду, а управо у тим текстовима се налази израз nova consuetudo, дакле consuetudo у значењу „нов закон", закон који Ile бити донет. Са друге стране, сви текстови у којима с.е јасно разликује статут, закон и consuetudo су највероватније или сасвим сигурно написани у време састављања Статута или су то поглавља која су придодата Статуту касније. Y првом поглављу прве књиге Статута описује се свечаност устоличења кнеза и у нему стоји да ће се кнез заклети да ће поштовати дубфовачке законе и consuetudo. То je поглавље писано сигурно приликом прављења статутарне кодификадије и оно показу]е да je редакторима Статута било потпуно јасно да consuetudo значи обичајно право, односно да се они нису служили овом речју у њеном вулгарном значен>у. Од осталих текстова у којима поред consuetudo стоји и реч „закон”, те je несумњиво да се под consuetudo мисли на обичајно право, два се налазе у трећој књизи, али je из садржине текста Moiyhe закључити да je реч о новини унетој у кодификацију приликом гьеног састављања; jeдан je из треће књиге и датиран je ca 1372. годином. а остали су у осмој књизи Статута, те се и за оне који нису датирани може основано претпоставити да су придодати Статуту доцније f 5 2). Два текста у којима consuetudo значи раније важећи закон су такође састављена после доношења Статута, али како je реч о измени Закона Јована Тијепола вероватно je да je у дубровачкој правној пракси тога доба тај Закон називан consuetudo, па су га тако назвали и редактори његових стагутарпих измена и допуна С 53 !. Тиме се намеће претпоставка да су текстови ранијнх закона унети у статутарну кодификадију без измена не само зато што je кодификација рађена брзо, већ можда и намерно, па и из разлога да се сачува правка терминологија својствена свакодневној правној пракси, у намери да Статут буде приступачан грађанима Дубровника. Одлика Дубровачког статута уопште je његова оригиналност и повезаност са свакодневним правним животом, са потребама праксе. То се огледа у материји која je предмет статутарног регулисања ( 54 ) али и у речнику у коме се налази много словенских речи као што су бабица, меја, вражда, брига, бајула, патакум (= поток), zuppa, станикум (станак), mocaticum и друге ( к ). За неке одредбе Статута добија се утисак да je просто преписано оно што je у пракси постојало, и то речима које су у пракси биле уобичајене. Према томе, када у Статуту пише »habeat consuetudines«, „има консуетудине"

(si) Текстови редакцнје Ц vn поглавља L. St. 11, cap. 2,3, 4, 5 и 6. (52) L. St. 111, cap. 46, num. 17 и cap. 59; L. St. V, cap. 35, num. 9; L. St. VIII, cap. 67 (из 1318. године), cap. 3S. 43 и 95. (53) To cy већ цитнраиа поглав.ъа у прнмедбама овде напред, бр. 18 и 19. (54) На пример поглавља која говоре о уређењу града, тргова .улица, о балкошша и јавни.м степеннштима, о гостиошщама и трговини вином, о понашању грађана у случају пожара и друге: L. St. IV. cap. I—ll, 41, 42; L. St. VI, cap. 16, 17, 26, 35—41; L. St. VIII, cap. 57 и 60. (55) Упореди Index nominum et verborum, L. St. crp. 421—459.