Анали Правног факултета у Београду

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

2. Обичајно право као извор Дубровачгсог статута. Обичајно право je несумњиво било знача]ан извор статутарне кодификације у Дубровнику ( 57 ). И поред тога шхо су и пре доношења Статута већ постојали oројни закони, те су они представљали главни извор стагутарних одредаба, низ питања или деле области права нису биле регулисане законским прописима те je било нужно да се при састављању Статута полази и од обичајног права. У више поглавља je изричито и речено да je одредбом Статута усвојено, изменено или укинуто неко правило обичајног права. В. Богишић je указао на неке од тих текстова С SB ). Овде се даје преглед свих поглавља у ксјима пише да je усвојено правило раније важило као antiqua consuetudo, или, пак, да се consuetudo одредбом Статута допуњује или мења, при чему, свакако, нису узети у обзир они тексхови где consuetudo значи олреба закона. Такие изричите потврде налазе се у поглављима којима се регулипгу равна питања из области јавног права, суседских односа, породичног и наследног права и грађански судски поступак, a највише их има међу одредбама којима се озакоњује станак и одређује суд ска надлежност у споровима са страшхнма. Аа je реч о потврди старих обичаја (secundum antiquam consuetudinem) речено je y поглављима којима ce утврђују поступак устоличења ккеза, обавезе даривања о празницима које имају кнез и прокуратори цркве св. Марије према морнарима и рибари према кнезу, као и регалије викара, при чему су ове последње употпуњене новим регалијама које je одредио Статут ( 59 ). Насупрот томе Статут укида стари обичај према коме су кнезови на острвима плаћали викару по један перпер годиппье ( м ). Y два поглавља потврђују се у складу са обичајним правом посте јећа суседска права, и то право пута односно пролаза до винограда и право власника винограда да захтева од другог власника винограда да не скрене ток воде која протиче преко оба земљишта. ei ) Право пролаза до земљишта или винограда загарантовано 1е власнику у још једном поглављу Статута уз ограничена према consuetudo, али смисао тог

(57) Међу радоБяыа посвећеним дубровачком праву овог периода само je y једном изнето мишљење да je Статут из 1272. год. представљао искључиво кодификацију вей постојећих закона. To je рад В. Кисић: Praxis judiciaria juxta stylum curiae Rhagusinae (Никола Бунић), „Одвјетник". XLVII, 1974., бр. 11—12, стр. 414—434. Међутим, као што се из наслова види. предмет рада je судски поступай у дубровачком праву XVII века, а Статут из 1272. се само помшье у уводу овог рада. Статут, дакле, није био предмет посебних ауторових изучавагьа, те je закључак да je реч искључнво о кодификацији вей постојећнх закона допет вероватно на основу овде seli поменутог нсказа кыеза Марка Јустинијана у уводу Статута. (58) Y L. St., предговор издавача, стр. XXII—XXIII. (59) L. St. I, cap. 1 кпез полаже заклетву »in publica conoione secundum antiquam consuetudinem Ragusii congregata ad sonitum Campanarum« јавно пред народом сазватим уз звуке звона према старим обичајима. Затим L. St. I, cap 4, 9 и 10, као и L. St. I, cap. 30 и 111, cap. 46, t. 12. (60) L. St. VIII, cap. 34. (ei) L. St. V, cap. 23 и 33.