Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

унапред поставлено правило, одређен логички и осмишлен принцип у погледу помињања consuetudo није постојао, али се могу претпоставити разлози који су у појединачним случајевнма чинили целисходним да ce истакне да je Статутом усвојено, изменено или укинуто неко правило обичајног права. Могуће je, пре свега, основано претпоставити да je у поглавла која регулишу надлежност судова у споровима са странцима већ и у иихоЕом наслову истакнуто да су то consuetudines због тога да би се подвукло да су одредбе Статута у складу са правом које je и до тада важило, да се Статутом у правном регулисању ових односа ништа битно не мења. Ово обавештење je могло бити корисно и нужно из више разлога: због стабилности односа с странцима, која je од великог значаја за дубровачку трговину са њима, због потребе да се поштују меВународне обавезе преузете утоворима и из страха да би измене у дубровачком праву могле биги неповољно примлене у некој од земала у које Дубровчани често одлазе. те би чак могло доћи и до репресалија ( 7S ). Дубровчани су увек настојали да у односима са другим државама поштују реципроцитет у правима, привилегијама и обавезама, а он je до доношења Статута био обезбеВен меВународним утоворима и обичајним правом, те се и у поменутом поглављу о задржавању обичаја вражде посебно истине да je то био стари обичај у односима са землама под влашћу српског крала. Исто тако било би могуће замислити да je у Статуту речено да се усваја неки обичај онда, када je постојала бојазан да ће усвојена одредба изазвати отпор граВана, на пример у одреВиваньу регалија дубровачким официјалима. Consuetudo je морала бити поменута онда када je у пракси обичај био споран, па га статут укида или потврђује С 77 ). Могуће je да би се подробнијим проучавањем оних правних институција и грана права које регулише Статут позивајући се на consuetudo, уз коришћење и других извора за нсторију дубровачког права тога периода, могло доћи до неких поузданијих објашњења овог гштања. 3. Статут и примени обичајног права после његовог доношења За разлику од Млетачког статута из 1243. године и статута неких комуна у Аалмацији, Дубровачки статут не садржи опште правите којим

(76) Иако Дубровачки статут репресалијама посвеђује изузетно мало пажње, док су друга Статута тога доба ову институцију подробно регулнсали, оне су ипак у пракси све до XIV века доста место примењнване и због њих je закл>учен низ међународнпх уговора између Дубровника и других комуна и држава. Упор. Ј. Ааниловић. Репресалије у Аубровачком праву XII и XIII века, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад, 1972, стр. 275—295. (77) Упор, већ поменуто поглавл>е L. St VIII, cap 34. Исто тако je могуће претпоставити да се у Статуту изричито наводи да je у пнтању потврда старог обичаја онда, када je тај обичај кршен од стране кнеза и официјала, а дубровачки грађани су тралами да се он поштује, те je из тих разлога потврЬен у Статуту. То би могао бита случај у гит. L. St. 111, cap. 58.