Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

OSMAN ÖZTORK, MECELLE, стр. XIII, 431, Истанбул 1973.

Y овом делу писац расправља о Мецели, Турском грађанском законику, чнји су прописи постепено усвајани и објављивани од 1869 1876. године. То je значајна историјско-правна студија y којој се исцрпно излаже како je обављена кодификадија овог Законика. То његово дело има извесни значај и за нашу правну историју, јер je Меџела важила као грађански законик у Босни и Херцеговини све до 1946. године. Y Турској су гада постојала два мишљења по питању кодификацпје грађанског права. Једни су заступали гледиште да би најзгодније било усвојити француски Грађански законик са мањим изменама, a други су стајали на гледишту да треба сачинити законик који би ce ослањао на шеријатско право и правке обичаје. Ово последње гледиште je преовладало. Најватренији његов поборник био je Ахмед Џевдет-паша, чувеыи политичар и правник тадање Турске. Он je уббдљиво истицао да законик који би се темељио на шеријатском праву и правним обичајима боље би одговарао правној свести и друштвеним условима турског становништва, него страны законик ма колико он напредан био. Под његовим руководством образован je 1868. године Законодавни одбор за Меџелу »Mecelle cemiyeti« са задатком да начини нацрт грађанског законика. Y том Одбору налазили су се најугледнији правниди тадање Турске. Посао овог Одбора био je доста сложен. Ваљало je претходно репшти два иитања: 1. о садржини законика и 2. о начину кодификације. Што се тиче садржине стало се на становиште да граЬански законшс треба да садржи npoimce о имовинском праву, да се њиме уреде тражбени и стварноправни односи. Да ту, дакле, не улази ни породичноправни ни наследноправни односи, јер они чине засебну целину и треба да буду предмет посебног законика С 1 ). Та замисао није доследно спроведена. Редакторы су у Мецелу (чл. 957—1002) унели прописе о ограничењу пословне способности, као и прописе о суду и грађанском поступку о томе како се заштићују права и обавезе које настају вршењем имовинскоправних послова (чл. 1676—1851). И у начину кодификације Законодавни одбор поступио je на својствен начин. Тако у уводу Законика наведена су општа правка начела Kavaidi kulliyye), њих 99 на броју. Та општа начела, како се вели у чл. 1, допринеће да се лакше упамте и бол>е разумеју посебни правый прописи ( 2 ).

(1) Валтазар Богишић се врло похвално изражава о Меџелн и вели „да je то веома оригиналан и значајан законик”. О положају породице и наследства у нравном систему, Београд 1893, стр_ 27. у примедби. (2) Видан Благојевић; Кратка паралела између уводног дела Мецеле и завршног дела Богишићевог Црногорског имовинског законика, Архив, Београд 1938 XXXII (LUI) I и 2, 81—86.