Анали Правног факултета у Београду

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

После тога, приступило се уобличавању прописа о појединим питањима из горенаведених правних области. Но, и ту ваља подвуђи и нагласити једну посебност у начину редиговања законских текстова. Тако се за сваку установу најпре наводе правый назти (istilahlar) и објашњава њихов смисао, па се тек онда прелази па њено уреБивање. При томе се често наводе примери, поступа се казуистички. И тај начин, иако се тиме отежава законски текст, има своју сврху и добру страну, јер доприноси правилном и бољем разумевању ствари. Примери посебно служе неуким људима да би лакше докучили смисао по ј единых прописа. Закон се не пшпе само уз учене правнике, него и за неуке људе, па према томе и гьима треба путем примера олакшати разумевагье закогшка. Овом приликом ваља истаћи нека решења Меџеле ко ja се не налазе у граБанским законицима XIX века, или кота знатно одударају од усвојених решења грађанског законодавства тога времена. То je посебно потребно учинити, с обзиром на грађанско право старе Југославије. На тај ничан ће се добити јаснкја слика о основним поставкама Меџеле и њеним особеностима. Меџела даје вершку важност народним правшш обичајима (адет). Они служе у првом реду као средство за попуњавање правних празнина, а затим као начин за тумачење воље странака уколико стварније изрично уговором предвиђека (чл. 36—38 и чл. 41—44). Тако се у чл. 35 прописује: „Обичај има моћ закона”. 2. Меџела исцрпно уреВује право прече куповине (šuf’a, чл. 10081044), и признаје шири круг овлашћеника него Српски грађански законик. По Мецели право прече куповине припада и непосредним суседима, чл. 1008, где се вели „трећи основ je да се буде непосредни сусед предмета купопродаје”. То право било je признато непосредним суседима у § 670 Српског граВанског законика из 1844.; па je укинуто изменама и допунама од 14. V 1947. године. 3. Меџела расправља о праву всдопоја и натапања (чл. 1262 —1269 и чл. 1321—-1328). Ту постоји извесна сличност са Ошптим имовинским закоником за Црну Гору ( 3 ). 4. Мецела не усваја начело »superficies solo cedit«. Према томе једно лиде може бити власник землзишта а друго власник грађевина и насада које се на њему налазе. Исто тако дозвољава се дељење грађевина по спратовима, тако да једно чще може бити власник првог, а друго лице другог спрата, (чл.1315 и сл.). 5. Мецела не познаје одржај (узукапију) него само застарелост тужбе (чл. 1660—1675). 6. Мецела путем наизменичног уживања уређује питање коришђења сусвојине и заједничке својине (muliäye, чл. 1174—1191). 7. Мецела усваја установу подлога непокретнпх ствари (bej bi’l vefâ). Дужник путем уговора о куповини и продаји преноси своју некретнину у својину свога повериоца, с тим што задржава право да ту некретнину откупи у одређеном року (чл. 32. и чл. 118 и чл. 396 —403). 8. Мецела познаје две врсте оставе: аменет, нарочита остава где се од чувара тражи изузетна б*рижл>ивост, и ведија, обична остава. (чл. 768 803). Слично поступа и Ошпти нмовински законик. 9. Мецела не признаје пуноважност располагања у с.мртној болести, уколико би тај болесник умро у току године дана од како je болеет наступила. Претпоставља се да то болесник чини у намери да оштети CBOje повериоце и наследное, (чл. 393 —395. и чл. 1595). 10. Малолетник одговара својом имовином за штету коју би учинио деликтним радњама прописује чл. 960. Меџеле. 11. Велико оштећење (gabni fahiš laesio enormis) наступа ако ce купац превари код робе за двадесетп део вредности, код животинье за

(3) Мехмед Беговнћ, Сличности између Мецеле и Општег имовинског законика за Црну Гору, Прилози за оријенталну филологнју и историју ј угословенских народа под турском владавином, Сарајево 1955, V, 33—42.