Анали Правног факултета у Београду

209

ПРИКАЗЫ

десети део вредности, а код некретнина за лети део вредности (чл. 165 Мецеле). 12. Меџела поставља нацело да куповина не прекида закуп (чл. 590). Ту постоји осетна разлика између Мецеле и Аустријског грађанCKor законика који у чл. 1120. прописује да отуВењем ствари престаје закуп. На ту разлику указивало се често у правним списима у Босни и Херцеговини. 13. Нецела усваја доказ сведоцима као главно доказно средство без обзира на вредност спора и дозвољава доказ путем заклетве. (чл. 1684 1753). 14. Право треба вршити на поштен начин (bi’l ma’ruf). Према томе биће одговоран онај који своје право врши у намери да другом штету причини. Отвараше прозора у намери да се гледа у туђе двориште, чл. 1202, Мецеле, може послужити као пример за ту ствар. Y Турској се током времена увидело да извесни прописи Мецеле не одговарају више друштвеним условима, па je одлучено да се ту обаве измене и допуне. Године 1916. образована je прва комисија којој je поверен овај задатак, а 1923. године образована je друга комисија са истим задатком. Међутим, после победе турске револуције дошло je до проглашегьа републике и одвајања вере и државе. Тако je 1926. године одлучено да се усвоји Швајцарски ГраВански законик као ГраВански законик Турске републике. Тада je Нецела престала да важи као законик у овој земљи. Но и после тога она je остала у примени извесно време у оним деловима турског царства који су се одатле издвојили по завршетку првог светског рата (Сирија, Либан, Ирак). МеВутим, она се одржала на снази у Јордану све до дана данашњег. Овај Законик био je у примени до 1912. године у оним нашим крајевима које je ослободила и присајединила Србија и Црна Гора после балканских ратова ( 4 ). Мецела je, меВутнм, званично остала на снази у Босни и Херцеговини све до 1946. године. Ту су се заиста у пракси примешивали многи гьени прописи, на пример они који се односе на право прече куповине, на застарелост, на наизменично уживанье сусвојине и заједничке имовине. Аустро-угарска влада донела je одмах по окупацији Босне и Херцеговине одлуку да се Аlецела преведе на немачки и српско-хрватски језик. Делимични немачки превод објављен je у »Sammlung der Justiznormalien für Bosnien und Herzegovina, Bd. 11, Wien, 1881. Српско-хрватски превод сачињен je 1890. године за потребе судова у Босни и Херцеговини и објављен je у литографисаном издању. Доцније je Мецела у целости преведена и објављена у две свеске у едицији „Босанско-херцеговачки закони”, Сарајево 1906. Дело Османа Озтурка пружа значајне податке о раду на кодификацији Мецеле, о њеним начелима и поставкама. Ту се налази и пун текст овог Законика, 1851 чланоза на брои. То његово дело може корисно послужити онима који буду проучавали правку историју наших народа за време турске владавине.

Ар

Мехмед Беговић

Karl Peters: FEHLERQUELLEN IM STRAFPROZESS. EINE UNTERSUCHUNG DER WIEDERAUFNAHMEVERFAHREN IN DER BUNDESREPUBLIK DEUTSCHLAND. 3. Band Wiederaufnahmerecht. S. XXI, 203. C. F. Müller Juristischer Verlag, Karlsruhe, 1974.

Дело проф. К. Петерса „Извори грешака у кривичном поступку" већ je оцењено у научној и стручној литератури као изванредни прилог теорији и пракси кривичног поступка. Два тома овог дела приказана су

(4) А. Поп-Христић, Меџела, Архив, Београд IУII, XI, 282 и сл,