Анали Правног факултета у Београду

210

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

својевремено у овом часопису, в. бр. 4/1971, стр. 452 —453. и бр. 1/1973, стр. 108— ПО. Вредно je ыапоменути да je аутор за ова своја истраживања у 1973., години добио и златну Бекарија медаљу од стране Немачког криминолошког друштва. Трећи том представда природни завршетак ове опсежне студије. После уводних излагаlьа и документације у првом тому, систематских истраживања и закључака у другом тому, тематика трећег тома наметала се сама по себи, найме било je неизбежно изложити проблематику права о понављаљу кривичыог поступка како de lege lata тако и de lege ferenda. Сам аутор je то најлепше и рекао, истичући да je било потребно изнети како правно изгледа понавл>ан>е кривичног поступка и како би требало да оно изгледа, какве су правне могућности и који су могући путеви, који би водили једној бољој примеьш права о понављању поступка и који би у будућности могли да воде томе. Колико je важно видети, разјаснити и изградити чиььеничну страну ствари, исто je толико значајно и познавати правне путеве и уклонити неодговарајуће правне ограде најпре тумачегьем, а тамо где то није могуће и средствима законодавства. Y крајњој линији ради се о томе да треба служити правдн, с тим да се не разори правка сигурност. Као и читаво исграживање тако и студија права о понавл>ању кривичног поступка почива на законодавству Савезне Републике Немачке, али то не умањује интерес за ово дело. Стадно je присутна истина, да изнад у неку руку привремених законских решена стоје многи правни проблеми који прелазе границе ове или оне државе. И тако се открива сва корисност уз критнчки однос пшроког познавања иностране теорије и праксе. Прве странице студије посвећене су општим разматрањима правоснажности пресуде у вези са понављањем кривичног поступка. Аутор je у овим разматрањима и у својим ставовима у првом реду хуманнста. Са правноснажношћу пресуде поступак je у највећем броју случајева окончан, одлука стиче своју постојаност и непромешьивост, а код окривљеног па и код других процесних учесника наступа једна л>удска растерећеност. Међутим, овде се јавља и један преломни тренутак, који je изражен у ризику дејства пресуде, с обзиром да она може бити правно или чшъенично погрешна. И тако се у склону питана о понавл>ању кривичног поступка јавља и поставка да пресуда није неприкосновена. И теорија и законодавство прихватају становиште да се како из правних тако и из чшьеничних разлога правоснажност може укинути. Нема места једностраном схвататьу правноснажности, jep се у крајњој линији ради о правди и реалности. Дакле, говора може бити само о условно ј правноснажности, што ће рећи да правноснажна пресуда може бити изменена из законских разлога. Одмах за овим намеће се и питање да ли ова изменъивост правноснажне пресуде има карактер изузетка или правила. Ово je од значаја за однос према примени понавл-ања кривичног поступка. Аутор je овде одлучан да понављање кривичног поступка представља према закону правило и да му се карактер изузетка погрешно приписује, просто зато што у пракси до понављања поступка долази доста ретко. Схватање аутора je коректно образложено и делује убедљиво. Оправдано je истакнуто, да je судска пракса мало расположена према понављању поступка. Овде срећемо* и успешна психолошка и социолошка разматрања о односу судије према проблематшщ понављања кривичног поступка. Посебна пажња посвећена je питању одбране, найме њеном деловању пре и после правноснажности. И најзад, аутор оправдано истине да je помиловање слаба утеха као замена понављању кривичног поступка. После овог следи одељак о материјалном праву понављаља кривичног поступка. Овде смо практично суочени са обрадом разлога који могу довести до понављања кривичног поступка. Аутор остаје у оквирима немачког законодавства и истине да обо законодавство познаје како понавл>ање кривичног поступка у корист окривљеног тако и на његову штету. Но, одмах напомиње да има законодавстава која не прихватају по-