Анали Правног факултета у Београду

211

ПРИКАЗЫ

нављање поступка на штету окривљеиог. Y сваком случају у казу je на чињениду да je овај други поступак ужих размера према законским одредОама и да je малобројан у пракси. После класификације разлога на оне који представљају недостатке поступка и оне који очихују недостатке утврђивања чињеница аутор веома марљиво говори о сваком од ових разлога. Његово излагатье се одликује изношењем истражених примера из праксе и једном фином анализом закона. Посебно треба скренути пажњу на она места у студији где К. Петерс говори о чшьеницама, њиховом појму и кшсификацији с обзиром на смисао и сврху понављања кривичног поступка (в. табелу на стр. 71). Y последњем одељку аутор разматра пут понављања кривичног поступка, истичуђи да се он састоји из три ехапе найме ставл.ања захтева за понављање поступка са ксјим започигье поступак за допуштање понављања, на који се надовезује поступак о основаности понављања и коначно следи поновни поступак у датој кривичној ствари (са или без главног претреса). Вршећи анализу понашатьа лица овлашћених на подношење захтева за понављање кривичног поступка, на темељу исхраживања у пракси аутор износи тврдњу да je окривл>ени у највећем броју случајева препуштен себи и помоћи браlшоца. Сваку од поменутих ехапа аутор je изложио веома савесно, узимајући у обзир законска решења, хеоретска схватања и стварност која се среће у пракси. Y његовим критичким освртима, ставовима и предлозима за иновацију стадно je присутна мысао о равнотежи између правде и правне сигурности у светлости хуманизма. Но, неизбежно je додати да су ове последње категорије, историјски условљене и различите схваћене, угаони камеи многих неслагагьа.

Ар А. в.

Дшштријевић

Carl Gustav Cremer: UNTERSUCHUNGEN ZUR KRIMINALITÄT DER FRAU. (Kriminalwissenschaftliche Abhandlungen Band 7. Herausgeber; Prof. Dr. jur. Friedrich Geerds) Verlag Max Schmidt-Römhild. Lübeck, 1974.

Криминалитет жена je релативно мало истражен и недовольно проучен у криминолошји, те je потпуно разумљив наш интерес за студију К. Г. Кремера, који настоји да нам презентира један покушај феноменологије овог криминалитета и да изнесе његове најважније етиолошке поставке. Оно што треба одмах истаћи о нстраживагьима овог аутора, то je његова марљивост, уздржаност и савесност. Y овој студији нема неопрезних и пребрзих потеза и закључивања, мада има прилаза нарочито у методологнји истраживања који изазивају сумњу у њихову оправданост и одрживост. Но, неопходно je и одређено поштовање ауторових схватања и оријентација. Y кратком уводном излагању аутор приписује недовољно проучавање криминалитета жена и извесну загонетност овог криминалитета Беговом малом проценту са којим се јавља у општој суми криминалитета, као и мавьем отпору који изазива у погледу његове антпсоцијалности у поређењу са криминалитетом мушкараца. Y овој тврдњи несумњиво има много истине, али она сигурно не казује и све када je реч о релативном запостављању истраживаььа криминалитета жена. Y области феномен ологиј е аутор je поставио себи за задатак да у квантитативном погледу утврди обим криминалитета жена, найме његов удео у укупној суми криминалитета и женског и мушког пола, а у квалитативном погледу да истражи и изнесе структуру крименалитета жена, имајући на уму поједина кривична дела посматрана са различитих становишта. Истраживања су просторно и законски ограничена на Савезну Републику Немачку с, тим што нужне екскурзије нису искључене. Y