Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дакле, и иисаних закона, салю je последица недовољне законодавно-техшике вештине и знања редактора Статута ( fl ). Y пој единим поглављима Статута je на два начина изричито речено да ће и даље важити обичајно право: на посредан начин у већ помитьаним текстовима које Статут утврВује за заклетве које су полагали кнез, судије, адвокати и miles С B2 ), и непосредно, тако што je у неким поглављима дато одреВено правило, а за сва остала правила према којима треба да буде регулисан правки однос на који се оно односи Статут упућује на примену обичајног права. Навешћемо та поглавља, и то прво она у којима се под consuetudo подразумевају само правила обичајног права, а затим и она где та реч обухвата правила како обичајног тако и писаног-права ( 83 ). У неколико текстова Статут упућује на примену одредаба Статута и consuetudines. ОдређујуВи новчане казне за туженика који не дође на заказану расправу. Статут прописује да ће се при трећем изостанку донети контумациона пресуда по поступку регулисаном Статутом и обичајним правом ( м ). Међу малобројним одредбама Статута којима je регулисан уговор о куповини и продаји налази се и пропис који налаже да се продаја дрвених зграда, подигнутих на општинском или црквеном земљишту, мора јавно оглашавати у складу са поступком и правилима која предвиђају за продају непокретности обичаји и Статут С BS ). Y тексту, дакле, није речено како ће се врпшти то јавно оглашавање, већ ce само упућује на одредбе Статута и правне обичаје. На исти начин je поступљено и у поглавл>у у коме се ограничава слобода тестаментарног располагања за жене које имају ближих сродника, па je на крају речено да жена која нема претходно наведених сродника може својим миразом слободно располагати »secundum antiqum statutum ei consuetudinem « ( 86 ). Ова одредба je значајна и по томе, што Статут овде упућује не само на обичајно право већ и на неки ранији законски пропис, који није унет у Статут, али који, као што се види, и поред извршене статутарне коди-

(81) С друге стране, изгледа међутим да многима у Дубровнику тога доба питање важења закона донетих пре доношења Дубровачког статута ни je изгледало решено, односно сматрали су да рани j и закони и дал>е важе, што се види из већ помйнутог случаја кнеза Белетуса Фалетра који се позивао на кривички закон Јована Тијепола а не на одредбе Статута исте садржине упор, примедбу 68. овде напрсд. (82) Y заклетви ови официјали се, као што je већ речено, обвезују да ће поштовати дбровачке consuetudines: L. St. 11, cap. 1,3, 4 и 6; L. St. VIII, cap. 1. (83) И на ово питање осврнуо се В. Богишић у оба овде већ поменута рада, али веома сумарно и наводећи, примера ради, нека поглавиља Статута. (84) L. St. VIII, cap. 38, t. 5: Ad terciuin vero preceptum . . . contra eum secundum formam statutorum et consuetudines Ragusii mediante j usticia procedatur (после трећег налога . . . против њега поступнћс се према законима и уобичајима дубровачким посредством правде). (85) L. St. V, cap. 35; »illis modis, consuetudinibus, terminis et statutis . . .« (према начиннма, обичајима, роковима и одредбама статута). (86) L. St. VIII, cap. 95. Y овом случају реч je о неким новинама у до тада важећем праву и ограннчава право тестаментарног располаганьа жене која нема своје деде, па су у Статуту забележене само те новине, а у погледу осталил правила која се односе на тестаментарио жене и на форму тестамента уопште Статут упућује на друге законске одредбе и на обичајно право_