Анали Правног факултета у Београду

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

вей живе законодавне активности у Дубровнику, па je тиме облает примене обичајног права непрестано сужавана. Резултати те законодавне активности су збирке Книга свих реформација (1335 —1410. године), Збирка прописао о уређењу Стона и Царински статут ( м ), затим Зелена книга (у којој су садржани закони донети у времену од 1358. године до 1460. године) на коју се касније надовезује Жута книга ( 07 ). Овом законодавном активношћу je, ипак, најмање било обухваћено граЬанско право, тако да су и дал>е многи имовински односи били регулисани неписаним правом. Управо то неписано приватно право се током XIV века мења и стари обичаји се замењују реципнраним правилима општег права, ius commune, тако да je XIV век уједно и век рецепције римског права у Дубровнику. Она je вей почела у последним деценијама XIII века и путеви којима je долазила били су, као и у другим земљама, организованы нотаријат са школованим нотарима на челу, нравна пракса и, нешто доцније, школовани правници ксји су били учители у дубровачким школама или Дубровчани који су се школовали у Италији. Према познатом правилу италијанског правника из школе постглосатора, Балдуса: »Übi cessant Statuta locum habet ius commune« и у Дубровнику су правни односи који нису били регулисани законом постепено подвођени под правила реципираног римског права. Према томе, управо чињенида да je и после доношегьа Статута један део правног живота остао у домену обичајног права, и то управо облает имовинскоправних односа, имала je за последицу да се via facti дубровачко приватно право постепено прилагоВавало светским стандардима тога доба и изједначавало са правом које je зажило у целој западној Европи.

Ар

Јелена Ааниловић

РЕЗЮМЕ Аубровницкий статут и „консуетудо” На основании анализа глав Дубровницкого статута, в которых упоминается слово „консуетудо”, в статье сначала дается объяснение этого слова, а затем подвергаются рассмотрению два вопроса: в какой мере при принятии Статута были использованы правовые обычаи и в какой мере Статут допускал дальнейшее применение правового обычая после своего принятия. В статье указывается, что слово „консуетудо” означает не только обычай, обычное право или правила обычного права, но и закон, пра-

(86) A. Соловјев, M. Петерковић: Дубровачки законы и уредбе Књига свих реформација града Дубровника, Ordines Stagni и Статут царинарнице града Дубровника, изд. ИЈК СКА, Београд, 1936. Него тако и Libri Reformationum, у збирци Monumenta spect. hist. Slav, merid., Monumenta Ragusina, том I—V, Загреб, 1879—1897. (87) Liber Viridis и Liber Croceus нису објављене и налазе се у рукопису у Хисторијском архиву Дубровник.