Анали Правног факултета у Београду

39

ЈУГОСЛОВЕНСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА 1945—1948.

Совјетског Савеза, бити принуђени да .му одшворимо критиком у штампи и да га дезавуишемо” ( 27 ). Противречности су се посебно изразиле на подручју економских односа између две земле. Y веома развијеној трговинској размени, Совјети су насхојали да обезбеде њима најповољнију структуру размене. Y том циљу они су нарочито инсистирали на југословенским испорукама руда и метала, које су се иначе без тешкоћа могле пласирати на меБународном тржишту. Ипак, ово није представљало предмет сукобљавања. Озбиљни проблеми ће се јавити код питања стварања мешовитих друштава. Разговори о томе отпочели су 1946. године приликом Титове песете Москви, Јутословени су у начелу пржватили стварање мешовитих друштава, полазећи од тога да ће она помоћи у индустријализацији земл>е. Али убрзо се показало како то истиче Дедијер у својим разматрањима ј 2B ) —да je основна совјетска намера била извлачење екстрапрофита, путем непосредне и брзе експлоатације уз мала инвестициона улагања, а не помоћ у развијању производње. Уз то су се у предлозима решења статуса мешовитих друштава наметали такви елементи који су фактички значили режим капитулације, њихов монополистички карактер и сл. ( 29 ). Разумљиво je да je ово изазивало противљења са југословенске стране, па су од више планираних у 1947. години створена само два друштва. Поред тога, до неспоразума je долазило и у другим областима меЬусобних односа, особито у оним случајевима кад су се директно совјетско сутерисање понашања у одређеним ситуацијама, односно решавања појединих питања или повлашћени положај совјетских представника и експерата настојали наметнути као уобичајена пракса односа ( 30 ). Све ово гори у прилог тврдњи да je руководство КШ и нове Југославије у политиди развијања тесне сарадње са Совјетским Савезом и својој концепцији јединства, полазило од основе, која je претпостављала пуну равноправност и стварну идентичност интереса. Југословенска доследност оваквом прилажењу питањима меВусобних односа имала je за последицу сукоб 1948. године.

Др

Чедомир Штрбац

(27) Ibid. (28) Прилози за биографију, стр. 454—463: Изгубљена битка, стр. 95—121. (29) На исто закључивање и подаци у већ цитираној Промеморији о преговорима око оснивања совјетско-југословенских друпхтава од 27. марта 1947. године. АРП, Комисија за међународне везе, СССР 1-11/163. (30) О томе постоји низ примера. Совјетски представници су полазили од совјетског искуства социјализма као јединог могућег и веома круто су инсистирали на њему. Они су настојали да остваре потпуни увид у све сфере друштвеног живота у Југославији и у том цил>у настојали су да организују разгранату обавештајну мрежу. Културне везе и средства информација требало je да буду потпуно подређени обезбеђењу совјетског утицаја. V односу према истакнутим југословенским руководиоцима запажало се у неким случајевима одсуство елементарног уважавања става и мишљења итд. Вид. В. Аедијер, Прилози за биографију, стр. 443—467; Изгубљена битка, стр, 122—135; С. В. Темпо, Револуција која тече, кн>. И, стр. 15—20, 31—34, 40—44.