Анали Правног факултета у Београду
38
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
сно фаворизовање искључивих интереса и права једнг стране (совјетске), што ie углавном и представљало разлог неспоразума. Тако су постављање проблема понашања појединих припадника совјетских јединица у Југо славији 1944—1945. године, затим питање Трста, односи са совјетским експертима, економски и културни односи представљали подручје више инпидената, кош су били од мале важности у тренутку настанка, али који фигурирају на значајном месту у досијеу сукоба 1948. године. Ови проблеми нису били специфични само за совјетско-југословенске односе, они су ce постављали и у односима Совјетског Савеза и са осталим земл>ама народне демократије. Прва конфликтна ситуација настала je већ крајем para поводом указивања на преступничко понашање појединих припадника совјетских јединица које су учествовале v завршним операпијама за ослобођење Југославије. Ови преступи су штетили огромном угледу Црвене армије у југословенским масама, a коришћени су и од стране реакције за стварање антисовјетског и антикомунистичког расположена, па су отуда постајали и озбиљан политички проблем. Ово je предочено шефу совјетске војне мисије генералу Корњејеву на посебном састанку чланова Политбироа ЦК КШ одржаном с њим. Међутим, иако су примедбе изнете у пријатељској форми, Корњејев их je протестујући одлучно одбацио. О овоме je била обавештена и Москва и отуда je такође изражено незадовољство због стављених примедаба. Инцидент je ипак превладан приликом боравка Тита и Биласа у Москви, поводом потписивања уговора о пријатељству априла 1945. године, али ће он касније 1948, године чинити једну од првих Стаљинових оптужби против руководства КПЈ i 2 4). Поводом Титовог говора у Љубљани 27. маја 1945. године дошло je до новог инцидента. Овај говор одржан je у време веома заоштрених односа са западним савезницима поводом прве кризе око Трста. Југо словенске захтеве за присаједињење Југославији територија настањених југословенским становништвом, поред осталих и Трста, штампа на западу коментарисала je као да Тито „у ствари, тражи Трст за Совјетски Савез”. С тим у вези, Тито je у поменутом говору истакао да Југославија тражи само поштованье права на самоопредељење народа, прокламовано у Атлантској повели и праведан завршетак para. Он je одбио да je она зависна ма од кога и нагласио да с Југославијом „нема мешетарења, нема трговине” С 25 ). Ово je изазвало реаговање Москве, која je сматрала да Титова изјава није уперена „само протгш империјалистичких држава, него и против СССР” и да се Титов однос према СССР у ово.м случају „ничим није разликовао од његовог односа према империјалистичким државама” ( 26 ). Југословенска објапгњења поводом оваквог совјетског реаговања, совјетска влада je оценила као незадовољавајућа и преко свог амбасадора у Београду Садчшшва 5. јуна 1945. године поручила: „Кажите другу Титу да ћемо ми, ако он још једном учини овакав испад против
(21) В. Дедијер, Прилози за биографшу, стр. 441—443. (25) Тнто, Говори и чланци, пздање „Напријед" (латиница) Загреб, юь. I, стр. 278 279. (26) Писма ЦК КТО и писма ЦК СКБ(б), Београл, 1948, стр. 41.