Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у време одлучивања о тужбеном захтеву ( 28 ). То значи да се узимају у обзир и сва повећања зараде до којих би у међувремену било дошло, било због општег пораста цена и зарада, било због повећања продуктивности рада на радном месту, било због напредовања у служби. О томе Врховни суд Југославије каже у једној одлуци; „Није се могла занемарити ни околност да je отац тужилаца био млад човек (рођен 1935. убијен 1959), који би по редовном току ствари, кад je запослење у привредној организацији узео као свој позив, вероватно напредовао у послу и стварао могућност веће зараде улагањем стручнијег, сложенијег рада” i 2 7). Разуме ce оцена о томе да би зарада убијеног у време пресуде била већа од оне у време смрти треба да има за подлогу одређене чињенице: „По схватању овог суда, тврдња тужитељице да би се њезин муж био запослио у другом предузећу где je зарада већа, представља само једну претпоставку која ннје доказана нити може имати у цијелости реалне подлоге, jep се код туженог подузећа и надаље налазе радници са истом квалификадијом коју je имао и њезин пок. муж. а раде, исто тако код тог подузећа са истим особним дохоцима” С 23 ). Према становишту Врховног суда Јутославије може се доказивати да je убијени у време смрти био привремено и пролазно без икакве зараде или са малом зародом, а да се по редовном току ствари могло очекивати да би у време пресуде имао већу зараду ( 2 °). Поред редовне, узима се у обзир и прексвремена зарада, разуме се уколико je то мање-више сталан облик прихода (било у истој радној

(26) ~Код одлучивања о тужбеном захтеву за накнаду штете због изгубљеног издржаваь'.а тужиље Р. и млдб. тужиоца в., првостепенк суд je за основу узео висину дичног дохотка који je остваривао пок. П. у време пре удеса тј. око 300 нових динара месечно, па je по том основу досудио наведении тужноцима накнаду од 1. марта 1965. до I. новембра 1966. године. Међутим, првостепени суд je на основу потврде туженог утврдио да би пок. П. да je остао жив и да je радио на досадашњем радном месту, у 1960. години остварио лични доходак од око 700 нових динара ыесечио (тачно 707 нових динара). То значн да се за обрачун личног дохотка пок. П. за делу 1966. годину нма узети износ од 707 нових динара, а не само од 1. новембра 1966. године, као што je то учинио првостепени суд” Пресуда Врховног суда Србнје Одељење у Новом Саду Гж 201/67 од 12. маја 1967 (из архиве Врховног суда Србије). (27) Решење Врховног суда Југоставије Рев 1611/65 од 28. маја 1965. године, Збнрка судских одлука, књига X, свеска 2. одлука бр. 176. У истом смислу пресуда Окружног суда у Сремској Митровици П 347/68, од 23. новембра 1970. године: ДосуЬенн износ одговора износу који би пок. Л>. Д. био у могућности да даје својој деци, при чему je суд узео да није битна само иегова зарада пре смрти, него и то да би он, да није страдао, нмао већу зараду од оне коју je имао а ово због тога што треба имати у виду могућпости перспектпвыог развоја пок. Л>. обзиром на његове године старости, позив и могућност повећања његовог личног дохотка да je остао у животу, као и на измегьене економске прилике у земљи, услед чега обавезно наступа и повећаше личног дохотка радника”. Из архгше Окружног суда у Сремској Митровици. (26) Пресуда Врховног суда Хрватске Гж 515/66 од 2. марта 1966. Из архиве Врховног суда Хрватске. (2») Решегье Врховног суда Југославије Рев 2845/63, од 3. децембра 1963. године, Збирка судских одлука, књига VIII, свеска 3. одлука бр. 330. Y истом смислу одлука истог суда Рев 3141/62. Збнрка судских одлука, књига VII, свеска 3, одлука бр. 307.