Анали Правног факултета у Београду

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

смо нашили на пресуде у којима се о овоме говори, мислимо да у погледу урачунавања не може бити никакве сумње, јер би у противном, ако би се рента кумулирала са наслеђем, прималац био доведен у боли, место неупоредиво бољи материјални положа ј од оиог у коме би се налазио да je законски обавезно лице (на нздржавање) осхало у животу. Обавезно лице je фактички извршавало своју законску обавезу 22. Ако je обавеза издржавања вршена тачно у мери на коју je давалац био обавезан, јасно je да ће се према томе равнати и накнада, иењено разуме се увек према приликама у време одлучивања о тужбеном захтву. Ако je издржавање пружано у обиму мањем од оног на који je давалац био обавезан, накнада ће се равнати према правној мери обавезе а не према мери њеног фактичког вршења. Правни основ за овакав став јесте правило по коме одрицаьье од права на издржавање нема правног дејства ( 35 ), што свакако важи и у погледу делимичног одрицања ( 36 ). За ова два случаја важе сва правила ко ja смо изложили у претходној хипотези, у којој обавезно лице није извршавало своју законску обавезу (у погледу тога шта се све сматра за зараду, у погледу урачунавања породичне пензије, дечјег додатка и наследства итд.). 23. Остаје случај кад je обавезно лице давало издржавање у износу већем од онога на који je било обавезно, и питање према ком износу ће се одмерити рента. О овоме постоје два схватаньа, уже и шире. По ужем схватању накнада се равна према износу издржавања на који je давалац био правно обавезан а не према мери фактичког давања. То мишљење je заступлено како у теорији ( ST ) тако и у судској пракси. У једној пресуди Врховног суда Југославије, каже се: „Погрешно je становиште да се рента удови и детету попшулог има одмерити према фактичном стању тј. према томе колико je по гинули стварно доприносио и претпостављено могао доприносиги за издржавање своје жене и детета, независно од издржавања какво je отац односно муж дужан својој деди односно жени давати у слгаслу прописа Основног закона о односима родитеља и деце, односно Основног закона о браку... Обим и висина ренте има се одмерити према висини издржавања које je погинули тужилама био дужан да да, узевши при том у обзнр све законске претпоставке и елементе на основу којих се таква обавеза утврђује и њезин oncer одмерава” ( 3S ).

(■>s) Чл. 35. Основног закона о одвосима родителе и деде. (м) „И онај кога je умрлн давалац био по закону дужан издржавати, али га стварно није издржавао, или му je по том основу давао испод онога што je по закону био дужан може од штетнпка тражитн накнаду. То лице je найме, губитком потенцијалног даваоца издржавања лишено свога права да издржавање реализује судском интервенцијом, па може захтевати накнаду онога што би било добило да je за живота пошнулог захтевало реализацију свог права’’ Пресуда Врховног суда Југоставије Рев 57/68. од 16. априла 1968. године, Збирка судсккч одлука, кгьнга XIII, свеска 2. одлука бр. 160. (37) Степан ЈАКШИН, Облигацпоно право, четврто издање, Сарајево, 1962. стр. 301—302. (38) Пресуда Врховног суда Југоставнје Рев 2611/62 од 28. децембра 1962, Збирка суд* ских одлука, кгьига VII, свеска 3. одлука sр. 308.