Анали Правног факултета у Београду

66

АНАЛИ ПРАЕНОГ ФАКУЛТЕТА

11. Чији су органы судови удруженог рада Као што je изнето, редовни судови су органы државне власти. Из Устава, међутим, не произилази директан одговор о томе чији су органы самоуправни судови, односно судови удруженог рада као облик самоуправног судства. Наиме, из Уставных одредби јасно се може закључити да су редовни судови органы јединственог система власти радничке класс и свих радних л>уди и да су као такви у систему независим односно самостални (чл. 217. и 219). То значи да редовни судови нису инкорпорирани у било који систем државних органа било које друштвено-политичке заједнице, нити чине неки посебан систем државних органа било ко je друштвено-политичке заједнице. Они су у јединственом систему власти оформљени у један самосталан систем ван свих државних органа друштвено-политичких заједница, односно ван сваке друштвено-политичке заједнице. Они једнако примењују нормативна акта скупштина свих друштвено-политичких заједница (а уз то и самоуправне опште акте, што их чини посебном категоријом органа у функцији самоуправдања, односно друштвеним-самоуправним у том домену). Уставне одредбе не пружају, меЬутим, јасан одговор у вези тога чији су органи самоуправни судови, односно судови удруженог рада. Међутим, по нашем схватању, правилним тумачењем Устава као целине, односно самоуправног система који установдава, могућно je одговорити и на ово питанье. Наиме, наш уставни систем почива на јединству вла сти радничке класс и свих радних људи, али, исто тако, и на јединственом систему самоуправдања радничке класе и свих радних дуди, што je све изражено у скупштинском систелгу. Дакле, теоријски посматрано, уставни систем има два подсистема. Један je подсистем који чине органи државе повезани у јединствен систем власти радничке класе и свих радних дуди. Други je подсистем кога чине органи самоуправдагьа повезани у јединствен систем самоуправдаььа радничке класе и свих радних дуди. Ерш, за самоуправне судове може се рећи да представдају органе јединственог система самоуправдања радничке класе и свих радних дуди и да су као такви у систему независни и самостални. То значи да су самоуправни судови, гледано као целина, институција самоуправног система, тј. да нису ни институција појединих радних организација, организација удруженог рада или појединнх заједница, нити чине неки посебан систем органа било које самоуправне заједнице или организапије. У обавдању своје функције, они подједнако примењују устав, закон и самоуправне опште акте. Према ономе што je изнето о самоуправным судовима уопште, могло би се закдучити да су судови удруженог рада органи једннственог система самоуправдања радничке класе и свих радних дуди и да су у том систему самостални и независни. То значи да они нису органи ни једне самоуправне организације и заједннце, нити чине неки посебан систем било ко je самоуправне организације или заједнице. Они су у том систему оформдени као целина ван свих органа самоуправных организа-