Анали Правног факултета у Београду

344

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

М. Младеновић, ЗАШТИТА ПОРОДИЦЕ И ДЕЦЕ, Рад Београд, 1973, стр. 322.

Ова књига проф. Младеновића представља пионирски покушај систематизације научних знања из најважнијег подручја социјалне политике друштвене заштихе породице и деце. Аутор се нашао пред једним теоријски недовољно развијеним подручјем у коме су присутна различита и често супротна схватања. Та неусклађеност била je доскора присутна и у идеолоппсој сфери, као и у научној теорији иди практичным решењима у оквиру социјалнсг законодавства и рада специјализованих професионалних институција. Y већини социјалистичких земаља, па и у нашој, владале су извесно време заблуде о спонтаном разрешењу социјалних разлика са подизањем материјалног благостања земље. Тај вулгарни, механицистички концепт содијалне политике теоријски и практично je обухватао узак круг социјалних проблема у коме су класичне мере социјалне помоћи, изражене у ограничении материјалним престацијама, имале доминирајућу улогу. Слаба развијеност институционалне мреже, недовољна практична и теоријска знања и мали број стручних кадрова који се баве социјалном политиком као и њихова непропорционална територијална дистрибуција, об'ухвахаае уског крута социјалних проблема, заосхајање превентивне за куративном делатношћу, неразвијеност фундаменталних и примењених истраживања у области социјалне политике, само су неки од објективних показатеља доскорашњег „ апсолутног и релативног заостајања социјалне политике" (стр. 9., подвукао М. М.), при чему су и код нас нерешене идејно-политичке дилеме утицале на њену стагнацију, све док се у новој реорганизацији друштвено-економских односа нису разрешиле. Читалац ће се уверити да je њиховом разрешењу значајно допринела и ова књига. Y познатој Резолуцији о социјалној заштити Савезне скупштине из 1970. године увиЁа се неопходност дугорочног, научно заснованог друштвеног планирања у области социјалне политике, у коме je социјална заштита схваћена као интегрални део друштвено-политичког система. Проф. Младеновић такође износи једну интегралну концепцију социјалне политике и социјалне заштите насупрот њиховој ранијој секторској омеђености. Социјална политика, по њему, треба, пре свега, да штити интересе радннчке класе ида са тог класног становишта „... потстиче оптимални друштвени развој активирањем свих људских ресурса и усклађеним планирањем друштвеног и економског развоја”, (стр. 12.). Током целе книге аутор je остао доследан овој интегралној концепцији социјалне заштите суочавајући се при том са веома великим тешкоћама, било зато што су многе идејно-политичке дилеме још увек присутне, било зато што научна теорија у социјалној политиди није довољно кохерентна нити изграђена, a највише зато што je искуствена (нарочито статистичка) граБа нестандардизована и парцијална. За разлику од уже концепције совдцалне заштите у којој je тежиште било на дечијој заштити (додаци на деду, неки обличи непосредне дечије заштите, заштита деде лшпене роднтељског старања или ометене у психичком и физичком развоју и др.) у широј кондепщди коју заступа и проф. Младеновић ~... готово се бришу класичне разлике измеЪу социјалне политике и социјалне заштите и цео систем представља јединство превентиве и куративе, интерресорско и интердисишглинарно јединство социјалних, демографских, економских, здравствених, правних, васпитних и других мера према појединим њеним члановима" (стр. 19. подвукао М. М.). Тежиште у овој широј концепцији, као што се из наведеног цитата види, ставлено je на друштвену заштиху схваћену у врло широком