Анали Правног факултета у Београду

255

СТО ГОДИНА ОД СМРТИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЧА

пају у савезну заједницу. „Али тим самим начином додаје Марковий ујемчава се и свачија народност, jep се томе даје право и свакој народности да заузме самосталну групу у савезу”. Марковићеве одређене заблуде у излагању националист гаггања и тражењу решења за њ, очигледне су. Остављајући по страни његово третирање извесних југословенских земал>а као искључиво српских, што je била не само његова него и заблуда ньеговог времена, треба поново скренуга пажњу на његова схватања вероватно у основи утопистичка о примату индивидуалних и социјалних слобода ко je ће наводно потиснути значај нација и национално питање гурнути на сасвим небитан, споредан колосек. Даљи историјски развитак демантоваће та његова схватања. Па хшак, кад je реч о националном пнтању треба утврдити: да je идеја о балканској федерацпји у социјалистички преуређеном балканском простору била идеја Марковићева, и да ће њу касније прихватнти и унети у свој програм Српска социјалдемократска странка, a још касније повремено и Комунистичка партија Југославије.

Покушали смо да изложнмо схватања Светозара Марковнћа о два важна проблема, његове ставове и неке његове предлоге решења за н>их. Нисмо сигурни да смо успели у настојању да те проблеме што верније и у самом њиховом језгру прикажемо, a ioni мање да преко н>их дамо верну слику Марковпћа и онога што je у његовом делу најбитније. А чини нам се да то не бисмо успели ни ако бисмо узели у разматрање и сва друга питања појединачно, свако за себе којима се Марковић бавио. То није само због тога, или je најмање због тога, што Марковић о свему што je писао није писао систематизовано, на једном месту и у једно време, и што у његовом делу има заиста и недовольно јасних па и контрадикторних места. Најбитније, изгледа нам, то што Марковићева права величина и није била у nojeduHUM његовим ставовима, у обради поједхших питања, чего у ньему делом и у његовом делу целовитом. Анализирати Марковиставове у појединим питањима, детаљно и минуциозно претресати његова мишљења и тврђења, тражити им корене и упоређивати их с другими такав захтев, иначе у основи научно оправдан, који се понекад и с неких страна и изречно поставља чини нам се неоправданим, па чак и неправедним кад je реч о Марковићу; имамо утисак да би то било као неко секцирагье цела, жива човека. Jep Марковић ie велики, нећемо претератн ако кажемо и горостасан, само онда ако се посматра у укупности његова живота и рада. Марковић je утицао на своje савременнке и на покољења која су му следила не толико овим или оним својим ыаписом, ставом или предлогом, колико укупношћу свог дела чијн су делови унутрашње повезани, jep су дати сви из једног угла