Анали Правног факултета у Београду

260

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гових дана. Из читавог низа критичких запажања о том развоју и променама које су уследиле, чини нам се да су најважнија два процеса: 1. изградна и деловање српске државе, и 2. продор капиталистичких односа путем облика првобитне акумилације капитала. Управо се у анализи Марковићевих схватања јасно показује да je на критиди централистичке државе и свих ньених установа настала идеја друштвеног преображаја, а на уочавању продора нових односа улога задругарства. Потребно je одмах, иста ћи да je Марковић критику српске државе поставио у један шири теоријски оквир анализе класног карактера државе уопште, истакавши као најважније моменте њену експлоататорску функцију и поделу друшхва на класе: „Y данашњој европској држави огледа се она иста подела на класе што постоји у економским одношајима појединаца. Једна класа-буржоазија која има богатство и образовано у својој власти та има и власт политичку. Државни поредак није ништа друга већ уреВене буржоазије над осталим народом... (’) Мада je уочито да у Србији прилике нису биле истоветне, он je истакао да je сличност постојала, већ од првих дана стварања српске државе, када je почело раслојавање српског народа, условлено разним видовима државне експлоатадије. Пљачка, насиље, захватање земље, зеленашење, корупција и мит о државних органа, затим државни зајмови, намети и порези не представљају пролазну случајност већ, напротив, принцип државно-класне експлоатације. Марковић je уочио да je управо српска држава преко својнх органа, као монопол насиља одреБеног слоја, врпшла такву експлоатацију, те се детаљно, и са доста критичког жара, оборио на све њене установе, како политичко-идеолошке тако економске, социјалне, културне итд. Али, раслој аванс српског друштва он није објашнавао само процесом државне експлоатације већ и продором нових капиталистичких односа, који су у почетку споро a касније све брже, почели да се увлаче, кроз првобитну акумулацију капитала, у привредни и друштвени живот. Првобитна акумулација капитала јавила се у Србији путем продора новца и трговине, имајући као најважнију последицу отваране спољног и унутрашнег тржишта. Изразито пољопрнвреднн и натурални тип производне какав je постојао у породичној задрузи почео се полако ломити у условима произвоБена за новац производне робе за тржиште. У ствари, породичнз задруга која je као основа имала производну за сопствене потребе тиме je нужно била осу Вена на пропаст. О том значајном процесу Марковић каже; „У земљорадни где je главки приходни извор земља и рад потребна je чесго узајамна помоћ других чланова... али сад je била нужна ггромућурност, спекулативни предузимачки дух... отуда настаје општа тежна за раздруживанем почине деоба задруга и оделито газдинство. Са оваквим погледом на економске одношаје морали су изчезнути сви преВашњи патријархални одношаји који су поетојалн у задрузи.” ( J )

(’) С. Марковић „Савремена буржоаска држава”. Раленик бр. 5, 1871. год. ( 2 ) С. Марковнћ „Целокупна дела" свеска 1, стр. 86, Бгд. 1911.