Анали Правног факултета у Београду

267

СХВАТАЊЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА О ЗАДРУГАМА

другарства који су кроз ствараие занатских задруга гледали да очувају еснафску структуру и хетерогени начин производње, па чак говорили о задрузи као „еснафу” будућности, он сматрао да такве задруге треба да нзврше само предрадњу у стварању индустријске производив што се уочава из следећег става: „По овоме ми сматрамо удруживање наших занатлнја у Србији само као прелазно станье као пут да дођемо до индустрнјске производив. Оно je најбољи начтш да се занатлије васпитавају за заједннчку производњу, ту им je најбоља школа да се сами спреме за управл>аче и организаторе великих радионица.” ( ,9 ) Ту je и главно тежиште Марковнћевог схватаньа стварање крупних индустријских предузећа. Управо да бн постојеће задруге постале индустријска предузећа он сматра да се нужно морају извршити промене у прилагођавању наче.ша социјалистичког задругарства: колективносхи рада и средства за производњу. Основне измене биле би на плану својине задруге, где би се постепеним увлачењем целокупног капитала појединаца стварали услови за колективну својину. Да би колективно привређивање постигло боље резултате потребно je мењати базичне односе у задрузи и то ка све већој самоуправности, што значи да би све већи број чланова имао прилику да буде бдран у највиши демократски орган задруге и то без обзира на имовину. Принцип промене одборника, бесплатност функције, јавност расправљања и одлучиваиа на свој начин би дал>е доприносили демократизацији задруге. Најинтересантнији je принцип награда према раду, који би по Марковићевом мишљењу требао да буде једно од основних начела колективног привређивања. Свакако да би се једна од најзначајннјих измена односила на увођење општег, научног и културног образовања као основних функција задруге, Y том смислу, Марковић закључује да таква задруга: то je жива слика потоњег целокупног друштвеног уређења. (“I Треба истаћи да у овако заокруженом, индустријско-пољопривредном систему социјалистичке производив, начин, организација и живот задруга суштински зависе од кредитно-новчане политике друштва, а управо разматраием о кредитним задругама Марковић улази у анализу најбитнијих економских услова друштвеног преображаја. Кредита задругарства. Марковић je своје схватање о кредитним задругама израдио супротставл>ајући их већ постојећим удружењима. При том cç чини значајним: 1) Покушај да се изнесу све слабе стране већ постојећих удружена. 2) Да се нађе најприличнији начин и облик за формираие кредитних задруга према датој концепцији друштва. Са тих основа оштро je критиковао разне облике акционарских друштава, завода, штедионица, сматрајући да оне имају првенствену улогу експлоатације и сталног репродуковаиа капитала. Као обКик који има најмање недостатака истине „вађевине” које су погодне, утолико што

(”) IBIDEM, страна 358. I 2 0) C. Марковић „Целокупна дела” свеска 3-, страна 23.