Анали Правног факултета у Београду

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сиромашним члановима пружају помой без велике камате и у оно време када им je она најпотребнија. Неки критичари сматрају да су „вайевине” главки облик његових кредихних задруга. Мейутим, чини нам се да je Марковић свој однос према постојећим кредитним удружењима, а посебно своје схватање будућег кредитног удружена најбоље саги одредио: „Ми не говоримо ошпирно о овим заводима код свију добрих страна због тога што имамо у виду другу установу ко ja има уједно све врлине банке, штедионице и вађевине, а нема ни једну њихову ману. То су наше окружне штедионице”. ( 2I ) Ово схватање треба мало шире образложнги и при том уочиги да je он, полазећи од схватања општина и срезова, и нихове матер ијалне основе истакао као примаран моменат самофинансирање ко je у условима самоуправљана треба да прейе из државних у друштвене руке. Начин финансирања би се остварио формирањем банака које би се уједињавале у једну централну федералну банку. Значи, у складу са својом визијом будућег друштва Марковић сматра да целокупно друштво оснива кредитна удружена у ствари банке. Таква кредитка удружења не би била ништа ново, већ само промењене постојеће општинске штедионгше; „У самој ствари ови нови заводи које ми називљемо Народна банке биле би наше окружне штедионице само у нечему дотеране и усавршене.” (Подвукао В.М.) С 22 ) Марковић je доста детаљно изложио не само начин формирања народних банака већ и све важшц'е функције у односу на друштво. Најгттересантнији je, свакако. однос банака као облика кредитних задруга према осталим задругама. Основно je да се променом друштвено-економских олноса мења изразито експлоататорски карактер кредитних задруга у односу на остале облике задругарства: у ствари, главна улога банака као облика кредитних задруга огледала би се баш у помагану и развијану народне привреде, путем кредитирања свих задруга. Кредитирагье би било поставлено на економске основе и било условлено продуктивношћу задруга и материјалном гаранцијом општина. С друге стране, систем кредите политике омогућно би да банке не само финансирају задруге вей и постану „тржишта” за откуп и размену произведене робе. Помоћу вођења статистике производив и друштвених потреба кредита удружена би насхојала да пласнрају пропзведену робу. Овако схваћене банке удружена су много шире и сложеннје одреВена него што су то проста кредитна удружена. То je, у ствари, систем економске политике друштва, те нам се чини да разматрајући негово схватане кредитних задруга морамо имати у виду да су оне најтешње повезане са економским и друштвешш преображајем. Потрошачко задругарство. Потрошачкгш задругама Марковнћ ннје наменио неку знатнију улогу у друштвеном преображају стога, што je сматрао да у капитализму оне имају ј едино за диљ поправљане економског стана сиромашкијих слојева. Та удружена су настала из потреба да се реше секундарне соцнјалне последние а не оне примарне противу-

( г1 ) IBIDEM свеска 3, страна 49. ( и ) IBIDEM, свеска 2, страна 37.