Анали Правног факултета у Београду

269

СХВАТАЊЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА О ЗАДРУГАМА

речности настале у процесу друштвене производње. Управо у својим теоретским расправама он je овим удружењима посветно врло мало простора, али се практично њима доста бавио и био организатор „Прве дружине за потрошњу у Београду”. Разлог овој појави je јасан утолико јер су сви остали облици задруга били тесно повезани са радикалним мењањем друштва. Прилике у Србији нису дозвољавале озбиљне друштвене промене, и стога се Марковић одлучио да практично покуша са оснивањем потрошачког задругарства док се не створе бољи услови. На формирање и организацију ове задруге пресудан утицај имале су већ постојећа удружења а нарочито задруга „Рочделских пионира”. И заиста, ако ce погледају „Статути I дружине за потрошњу у Београду” може се уочити да су сви њени пршщипи обрађени у задружној литератури а и раније практично примењивани. МеВутим, мора се истаћи оригиналност његовог схватавьа у одређивању ширине смисла похрошачких задруга, јер су се многи теоретичари ове врсте задругарства ограничавали или на задруге у граду или на селу а он инсистирао да се избегне ова подвојеност; „Ми у томе идемо даље но обичне потрошачке дружине. Ми би желели да саме наше општине нарочито по селима, општинским средствима отварају дућане и да у њима продају члановима општине еспапе под истим условима као и потрошачке дружине”. ( и ) Такође треба рећи да je потрошачким задругарством Марковић хтео да избегне подвојеност између потрошача и произвоВача, и да je њихов материјални положа ј схватио као целовити друштвени однос. Завршне напомене. Обо je био покушај да се у најопштијим дртама и што аутентичније изложи схватање С. Марковића. Настојали смо да покажемо целину тог схватања, затим меВусобни однос појединих елемената у њему, као и то да je у много чему превазишао своје узоре придавањем широког, јединственог смисла и улоге свим облицима и врстама задруга у друштвеном преображају. Но, МарковиВево схватање има и озбилзних недостатака. Суштински недостатак јесте, свакако, у схватању начина друштвеног преображаја и схватању капитализма. То je познати и често навоВен Марковићев став о начину превладавања капитализма; „За социјални преврат каже он остају код нас два пута, или Be се код нас најпре развити велико газдинство и подела на капиталисте и раднике у производит и тада Be се социјални преврат изврпшти на овој историјски спремљеној основи (Резолуцијом, В.М.) или .Be сами мали сопственици одбацити приватну својину, па организовати њихову производњу на началу заједничке својине. Ja држим да je код нас могућ и овај последњи пут. Наш задатак je не да уништимо капиталистичко газдинство које у ствари и не постоји, већ да патријархалну својину преобратимо у заједничку и тако прескочимо целу једну епоху економског развитка епоху капиталист!« ког газдинства.” ( 24 ) Мада МарковиВ није противник револуционарних промена у друштву, ипак сматра да су оне у Србији неизводлзиве јер не постоји као

С 73 ) IBIDEM, свеска 3, страна 26. ( 24 ) IBIDEM, свеска 7, страна 46—66.